Дана 8/21. септембра Црква прославља Рођење Пресвете Богородице. Читаоцима сајта Православије.Ru нудимо богословско-филолошке коментаре о тропару и кондаку овог празника.
Спомен на Рођење Пресвете Богородице врши се осмог дана после црквене нове године и представља први од дванаест Господњих и Богородичиних празника који се прослављају у току црквене године. Овакав положај празника није случајан. Рођење Мајке Божије постаје последње знамење завршетка старозаветне епохе и почетка новозаветне.
По православном предању родитељи Дјеве Марије дуго времена нису имали деце због чега су много туговали и молили су Бога да им дарује потомство. Господ је услишио молитве праведног брачног пара. Родила им се Кћерка за Коју је било припремљено да постане Мајка Спаситеља.
Рођење Мајке Божије постаје последње знамење завршетка старозаветне епохе и почетка новозаветне
Црква је прилично касно одредила да се овај догађај прославља литургијски: он се први пут помиње у V столећу, а богослужбени текстови који се данас користе формирани су до IX века 1).
Већина верника добро познаје текстове тропара и кондака празника. У њима се огледа црквени однос према догађајима овога дана. Предлажемо вам да се боље упознате с православним предањем о Рођењу Мајке Божије захваљујући анализи ових молитава.
Оне на црквенословенском језику гласе:
Тропар:
„Рождество Твоје, Богородице Дјево, радост возвјести всеј всељенеј: из Тебе бо восија Солнце правди Христос Бог наш, и разрушив кљатву, даде благословеније, и упразднив смерт, дарова нам живот вјечниј.“
Кондак:
„Јоаким и Ана поношенија бесчадства, и Адам и Ева от тли смертнија свободистасја, Пречистаја, во свјатем рождестве Твојим. То празднујут и људије Твоји, вини прегрјешениј избављшесја, внегда звати Ти: неплоди раждајет Богородицу и питатељницу жизи нашеја.“ 2)
Руски (тј. српски, прим. прев.) превод може бити следећи:
Тропар:
„Рођење Твоје, Богородице Дјево, објавило је радост целој васељени, јер је из Тебе заблистало Сунце истине – Христос Бог наш и разоривши проклетство дао је благослов и уништивши смрт даровао нам је вечни живот.“
Кондак:
„Јоаким и Ана су се ослободили срамоте због тога што нису имали деце, а Адам и Ева – од трулежности смрти, Пречиста, светим Твојим Рођењем. Њега прослављају и људи Твоји, избављени од осуде због грехова, кличући Теби: неплодна рађа Богородицу и хранитељку нашег Живота.“
Испуњење пророчанстава
У црквенословенском тексту тропара празника Богородица се назива Дјевом, премда ове речи нема у грчком оригиналу 3). Није случајно што су је преводиоци тропара додали. У Старом Завету налазимо низ пророчанстава која су повезана с Мајком Божијом. Међу њима су следеће речи пророка Исаије:
„Зато ће вам сам Господ дати знак; ето Девојка ће затруднети и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило“ (Ис. 7, 14).
Пророк указује на то да ће Мајка оваплоћеног Сина Божијег бити Дјева. Ово се касније остварило. Управо ова чињеница се одражава у црквенословенском преводу тропара.
У другом пророчанству је Син Који је рођен од Дјеве назван „Сунцем Правде (Истине)“: „А вама, који се бојите имена Мог, грануће Сунце правде, и здравље ће бити на зрацима Његовим“ (Мал. 4, 2) – пошто је Христос „као неко сунце заблистао нама који смо седели у тами и у сенци смрти; ослободивши нас греха, учинио нас је заједичарима истине и покривши нас духовним даровима, даровао је исцељење нашим душама“ 4).
Радост за цело човечанство
У тропару је радост због Рођења Пресвете Богородице нераскидиво повезана с Доласком Спаситеља у свет. Она је постала „онај једини словесни сасуд у који се Бог уселио Својим бићем“ 5). Овај дан започиње историју спасења људског рода.
Овај дан започиње историју спасења људског рода
Радост се, по речима химнописца, објављује целој васељени. Црквенословенска реч „васељена“ има два значења: 1. „људи који насељавају земљу“; 2. „насељени крај“ 6). У овом случају треба је разумети у првом значењу. У грчком оригиналу овде стоји „τῇ οἰκουμένῃ“ – термин којим су Грци често називали „своју земљу, за разлику од варварских земаља“ 7). У време кад је тропар написан под овим термином се подразумевало Византијско царство, другим речима, цео хришћански свет.
Радост изласка Сунца правде које долази после Рођења Мајке Божије објављује се целом човечанству, али само хришћани могу да је приме.
„Где ти је, смрти, жалац?“ (1 Кор. 15, 55)
Тема Христове победе над смрћу је кључна, како за тропар, тако и за кондак празника. Ова победа је темељ наше вере и у њој се састоји радост сваког хришћанског празника: „А ако Христос није устао, узалуд вера ваша“ (1 Кор. 15, 17).
Кондак почиње од поређења два догађаја: избављења родитеља Дјеве Марије од неплодности и ослобођења Адама и Еве од „трулежи смрти“.
Као што знамо из црквеног предања, Јоаким и Ана, родитељи Богородице, дуго времена нису могли да роде дете. У то време се у израиљском друштву сматрало да је неплодност порок и сматрало се да је Бог напустио праведни брачни пар. Чудесно рођење Кћерке их је ослободило осуде. Међутим, Црква у Рођењу Богородице види још већу радост – избављење људи од смрти.
У тропару се наводи да је Христос разорио клетву, односно „проклетство које претпоставља немогућност било каквог компромиса“ 8). Прародитељи људског рода су испољили непослушање према Богу и починили су првородних грех. Бог је тада рекао Адаму: „Земља си и у земљу ћеш се вратити“ (1 Мојс. 3, 19). Смрт је управо оно проклетство које је задесило људе услед пада у грех. Међутим, Бог је због Своје љубави према људима Сам постао човек, умро је на Крсту и васрксао је у трећи дан, заувек победивши жалац смрти.
Црквенословенско „избављшесја“ у кондаку празника представља превод грчке речи „λυτρωθεὶς“, чије је значење више повезано са искупљењем него с избављњем 9). Овим се истиче изузетна важност искупитељске жртве Исуса Христа за спасење људи.
Под Адамом и Евом у кондаку треба подразумевати цело човечанство
Својом смрћу и Васкрсењем Спаситељ је сваком човеку даровао могућност да наследи вечни живот. Под Адамом и Евом у кондаку треба подразумевати цело човечанство: „Као што у Адаму сви умиру, тако ће у Христу сви оживети“ (1 Кор. 15, 22).
Христос је наш Живот
Завршетак кондака је општи за низ богослужбених текстова празника.
„Неплоди“ у црквенословенском језику означава неплодну жену 10), односно, овде је реч о праведној Ани.
Помоћу контрастних слика аутор службе кратко и јасно показује значај догађаја који се прославља. Неплодна жена рађа Богородицу. Она која није могла да роди нови живот у свет, рађа питатељницу (хранитељку) самог нашег Живота – Христа: „Ја сам пут и истина и живот“ (Јн. 14, 6).
Овај сиже нас подсећа и на то да ми не знамо Божију замисао о сваком човеку, јер су заиста „неиспитиви судови Његови и неистраживи путеви Његови“ (Рим. 11, 33).
***
Рођење Пресвете Богородице је један од најрадоснијих празника међу дванаест највећих празника. Он је пун наде и охрабрења. У њему се садржи радост због великог дела спасења људи у којем је Господ велику улогу подарио Мајци Божијој. Родила се Богородица, а то значи да се родио и Богочовек Христос и Он нас очекује у Свом царству заједно са Својом Мајком и нашом Заступницом Пресветом Богородицом за вечни живот.