Године 1952. у свом реферату „О поштовању светаца који су заблистали на Западу“ на седници Архијерејског синода РПЗЦ архиепископ Јован Шангајски (Максимович) који је више него ико други волео свеце који су у руској земљи заблистали, навео је: „Одређујући границе народа по броју Својих анђела и градећи од расејаних Адамових синова Своју Цркву, умножавајући у њој Своје свеце који су као звезде на небу заблистали на Истоку и на Западу, Северу и Југу“. Овим цитатом је оснивач и руководилац московског Фонда Јована Чудотворца Игор Камшилин започео наш разговор о обретењу моштију светитеља Јована, историјату његовог прослављања и „златном ланцу светости руске земље“.
Обретење моштију светитеља Јована Шангајског и Санфранциског – Игоре Никитовичу, ваш фонд је учествовао у појави новог и важног датума у црквеном календару. Реците нам нешто о предисторији овог празника.
– Обретење нетрулежних моштију шангајског и санфранциског Чудотворца 12. октобра 1993. године представљало је још једно сведочанство о његовој светости, нову и значајну смерницу у историји прослављања светитеља Јована. Оно је остварено захваљујући широкој подршци народа и међународном признавању његове светости. Веома ми је драго што је у Санкт Петербургу отворен нови Духовно-просветитељски центар који носи име светитеља Јована Шангајског и Санфранциског, и то управо 2025. године кад се у календару Руске Православне Цркве први пут појавио датум обретења његових моштију.
Свети синод (журнал бр. 57) је овај ови датум за спомен на светитеља унео у мају 2024. године. Пре тога смо обележавали само дан упокојења Јована Шангајског – 2. јул. Дакле, 2025. године ће први пут сва пуноћа Руске Православне Цркве славити празник који је раније обележаван само у Руској Православној Заграничној Цркви.
– Рекли сте „нова значајна смерница у историји прослављања светитеља Јована“. Овај процес није глатко протекао?
– Мошти су обретене 27 година после праведног упокојења свеца 1966. године. До тада су се упокојили сви архијереји-истомишљеници шангајског Чудотворца. Прослављање свеца је изгледало немогуће, пошто су у Синоду РПЗЦ заседали многи од оних који му нису желели добро и отворено су били његови непријатељи.
– А у чему се огледало ово непријатељство? На који начин су се супротстављали?
– Одговарајући на ово питање истаћи ћу неке особености Јована Чудотворца. Као прво, Господ му је дао дар изузетне прозорљивости. Били су му откривени многи будући догађаји и знао је место свог упокојења где ће у ноћи између 11. и 12. октобра 1993. године бити обретене његове нетрулежне мошти. Светитељ Јован је морао знати да Господ преко њега остварује тако велико дело као што је васељенска проповед православља. О томе сведочи жеља самог свеца да се упокоји седећи, попут других васељенских јерарха. Његов викарни епископ Нектарије (Концевич) је веома туговао због тога што није успео да испуни вољу владике Јована.
Као друго, светитељ Јован је имао сопстено позитивно искуство прослављања светог праведног оца Јована Кронштатског што је детаљно описано у књизи „Добра сила Русије“, коју је Фонд Јована Чудотворца издао ове године. Светитељ Јован је 1952. године био на челу специјалне комисије за припрему прослављања оца Јована Кронштатског, али многобројни покушаји нису уродили плодом.
Кад је владика Јован 1962. године из западне Европе премештен у САД против њега су почели страшни прогони. Међутим, непријатељи нису могли да сломе челичну вољу светитеља Јована. Напротив, по свим кључним питањима је заузео бескомпромисан став, између осталог и у вези с питањем прослављања светог праведног Јована Кронштатског који је у РПЗЦ канонизован 1964. године. Дугогодишња борба светитеља Јована крунисана је потпуном победом.
– Реците нам нешто о историјату прослављања светитеља Јована...
– Након што сам прочитао књигу „Цена светости“ оца Германа (Подмошенског) с којим сам имао срећу да општим, смело могу да тврдим да је светитељ Јован сам одгајио своје биографе. То су: игуман Адријан (Корпорал) и епископ Јаков (Акерсдајк) из Холандије, амерички оци-мисионари Герман (Подмошенски) и Серафим (Роуз). А епископу Сави (Сарачевићу), Србину из Канаде светитељ Јован је открио крајичак завесе над тајном свог скривеног подвига рекавши му како од свог монашког пострига никад није спавао у кревету. Нису нам познати други примери сличне отворености свеца према другим људима.
– Које фазе у процесу прослављања светитеља Јована бисте могли да наведете?
– Прва фаза пада пред крај 1960-их година. Многи људи који су били захвални владики у стихијском пориву љубави према њему тада су објављивали сведочанства о његовој чудесној помоћи која су била записана врло брзо након њеног добијања. Нажалост, овај талас је брзо спласнуо због ригидног става неких чланова Синода РПЗЦ који су спречавали сва дејства у очувању сећања на почившег владику.
Многи људи који су били захвални владики објављивали су сведочанства о његовој чудесној помоћи која су била записана врло брзо након њеног добијања
Друга фаза обухвата крај 1960-их – почетак 1970-их година кад су систематски објављивани нови подаци о свецу у периодичним издањима као што су „Православна Русија“ (Џорданвил), „Православни благовесник“ (Сан Франциско) и часопис на енглеском „Ortdhodox Word“ („Православна реч“) (Платина, држава Калифорнија). Последњем часопису наслов је дао сам шангајски Чудотворац. Часопис су издавала његова духовна деца – оци Герман (Подмошенски) и Серафим (Роуз). Временом је ово издање постало практично једини извор ширења података о светом животу владике Јована, пошто се после пензионисања епископа Саве 1971. године његове публикације се у „Православној Русији“ више нису појављивали. А часопис „Православни благовесник“ је затворио нови надлежни архијереј Западноамеричке епархије РПЗЦ архиепископ Антоније (Медведев) још 1968. године.
Трећа фаза обухвата период од 1966. године до 1980-их година кад су приређени и издати сви познати материјали. Први животопис светитеља Јована издали су холандски свештеници који су живели у Низоземској 1966. године, два месеца после његовог упокојења. Амерички мисионари оци Герман (Подмошенски) и Серафим (Роуз) издали су брошуру „Блажени Јован (Максимович)“. Ми смо 2020. године поново издали ову књигу с допунама. А 1976. године после превремене смрти пископа Саве (Сарачевића) који се упокојио у Господу 30. јануара 1973. године – амерички монаси су прикупљене материјале приредили и објавили у књизи „Летопис поштовања светитеља Јована“. Књига је доживела неколико издања.
Четврта фаза (1980-те године) је обележена захтевима за прослављање владике Јована од стране нове братије манастира у част преподобног Германа Аљаског (Платина, држава Калифорнија). Од северноамеричких биографа светитеља до тада је у животу остао сам отац Герман (Подмошенски). Он је на многа места разаслао реферат који је написао о потреби за прослављањем светитеља Јована и каталог чуда свеца. Међународно поштовање свеца почело је 1987. године кад је на енглеском језику изашла књига оца Германа „Блажени Јован чудотворац“ која је преведена на многе језике. То је знатно повећало број поштовалаца свеца.
Међународно поштовање свеца почело је 1987. године кад је књига оца Германа „Блажени Јован Чудотворац“ преведена на многе језике
Нажалост, мало се зна о последњој – петој – фази прослављања светитеља Јована у РПЗЦ почетком 1990-их година и о лидеру покрета за његово прослављање. Комисију за прегледање моштију светог владике предводио је архиепископ Антоније (Медведев) који је дошао на место светитеља Јована на Санфранциској катедри и који је раније заузимао опрезан став у вези с овим питањем. У књизи „Архиепископ Јован (Максимович)“ која је изашла 1991. године у Сан Франциску, наводе се успомене владике Антонија који је први указао на блиску везу светитеља Јована Шангајског и светог праведног Јована Кронштатског. Благодатне силе за свој подвижнички живот ови свеци су од Господа добијали свакодневно се причешћујући Светим Тајнама.
– Слава Богу, обојица светаца су прослављена и у РПЗЦ и у РПЦ.
– Богу је било угодно да Његови угодници Јован Кронштатски и Јован Шангајски јарко заблистају на небеском своду светаца! Никакве људске препреке то нису могле да спрече. Данас је име блаженог Јована Шангајског познато у целом свету. Редовно се издају књиге пуне сведочанстава о чудесној помоћи коју Господ по молитвама светитеља даје људима који живе у различитим деловима света.
Убрзо после свог праведног упокојења светитељ Јован се указао жени која је била његово одано духовно чедо речима: „Реците народу: иако сам умро, жив сам.“ Тако позива све страдалнике да прибегавају његовој помоћи и небеском покровитељству, као што су то за време његовог земаљског живота чиниле хиљаде људи у целом свету. Као и раније – његову паству чини цео свет, а пре свега руска земља. Ватрена љубав према Богу и ближњима Јовану Чудотворцу даје велику смелост да се пред Господом заступа за све оне који призивају његово свето име.
Ватрена љубав према Богу и ближњима Јовану Чудотворцу даје велику смелост да се пред Господом заступа за све оне који призивају његово свето име
– Светитељ Јован Шангајски је гласник васељенског православља. Који подвизи светитеља служе као основа за ову тврдњу?
– Подсетићу на то да је владика Јован у Кини од нуле створио дом за децу „Свети Тихон Задонски“ у убогој чартљи у Шангају, а као саборна црква целе Западноевропске епархије РПЗЦ прво је служила гаража у Улици Ребера у Паризу, што није сметало владики. У време доласка светитеља Јована у Европу, сви храмови РПЗЦ у Паризу су били одузети. Сад се тамо једни храмови уништавају, а други се распродају као и многобројне светиње.
Апостол Павле је говорио: „Не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види привремено, а оно што се не види, вечно“ (2 Кор. 4, 18). Владика Јован је видео невидљиво, односно, вечно. Говорио је да збор светих угодника Божјих који су у земљи руској заблистали, којима је посвећена саборна црква у Паризу, представља истинску моћ и славу наше отаџбине. По његовим речима, њихов живот и поуке представљају завете Свете Русије „и сада ови духовни оци руског народа нису напустили своју земаљску отаџбину, већ представљају њено духовно небо.“ О овоме се може прочитати у књизи „Добра сила Русије“ коју је наш фонд недавно издао. У првој глави „Лекције из домаће историје“ се говори о томе да је светитељ Јован кроз цео живот пронео своју љубав према руској историји и руској земљи која је за Руску Цркву одгајила велики збор њених светаца.
Икона светитеља Јована Шангајског у храму Свих светих који су у руској земљи заблистали. Фотографија аутора
– У Духовно-просветитељском центру храма Свих светх који су у земљи руској заблистали постоји икона светитеља Јована Шангајског с честицом његовог одјејанија...
– Владика Јован који је добио име по свом претку – светитељу Јовану Тобољском, говорио је да Русија није све толико ујединила у јединству границе колико духовним позивањем на светост која исходи од збора светаца који су заблистали у руској земљи. И потребно је да свеци буду наше велике руковође, да их увек имамо пред очима.
– А на главној храмовној икони храма-капеле у Московском парку Победе у збору руских светаца приказани су светитељ Јован Тобољски и света породица цара Николаја II. Шта их повезује?
– Обретење моштију светитеља Јована Тобољског остварено је за време владавине цара-мученика Николаја Александровича.
Посветивши париску саборну цркву РПЗЦ Свим светима који су у руској земљи заблистали, владика Јован (Максимович) је њену храмовну славу назвао „празником духовног неба изнад Русије“. Он је далеко од домовине видео небо које се некад простирало изнад Свете Русије. Велико дрво светости, односно, крст руске светости, по његовим речима, потиче од светих равноапостолних кнеза Владимира и кнегиње Олге. Од једних светаца су духовно потицали други и међусобном су били повезани као „златни ланац светости руске земље“.
Од једних светаца су духовно потицали други и међусобном су били повезани као „златни ланац светост руске земље“
Архимандрит Јероним (Тестин) који је благословио да се организују Прва предавања у вези са светим Јованом је топло примио мог сина Никиту. Честитам оцу Јерониму и његовој пастви предстојећи дан обретења моштију Јована Чудотворца и желим да парохијски живот храма заувек буде нераскидиво повезан с његовим именом.
– Светитељу оче Јоване, моли Бога за нас!