Дана 1/14. октобра Црква слави спомен на Покров Пресвете Богородице. То је првобитно био грчки празник који се у руској земљи претворио у омиљену јесењу светковину.
Читаоцима сајта Православије.ру. нудимо богословско-филолошки коментар тропара овог празника.
Покров Пресвете Богородице. Новгород, 1401-1425. године
Обично се сматра да је празник Покрова Пресвете Богородице уведен кад је за време кнеза Андреја Богољубског изграђен и освештан диван храм, ремек-дело руског неимарства – црква Покрова на Нерли. После тога ће се храмови у част овог црквеног празника појавити у многим градовима у Русији.
Богослужбени текст празника Покрова на црквенословенском језику у општецрквену праксу улази у XIV веку. Он се појављује независно од грчког: нема трагова о оваквом празнику и о његовом слављењу у Византији 1). Притом су тропар и кондак настали већ у XIII веку.
Тропар празника Покрова који је самосвојно дело руског литургијског стваралаштва занимљив је за анализу.
Тропар је кратка песма која изражава суштину црквеног празника.
Црквенословенски текст тропара празника Покрова гласи:
Днес благовјернији људије, свјетло празнујем, осењајеми Твојим, Богомати, пришествијем, к Твојему взирајушче пречистом у образу, умилно глагољем: покриј нас честним Твојим Покровом и избави нас от всјакаго зла, мољашчи Сина Твојего, Христа Бога нашего, спасти души нашија 2).
У ХХ-ХХI веку наведени текст је више пута превођен на савремени руски језик. Разматрање ових превода ће нам омогућити да шире, а на неким местима и у контрасту размотримо особености црквенословенског оригинала. Навешћемо преводе митрополита Илариона (Алфејева), протојереја Владимира Успенског и јеромонаха Теофана (Адеменка).
Митрополит Иларион (Алфејев):
Данас ми, благоверни људи, светло славимо, у сени Твога присуства, Богомајко, и гледајући Твоју пречисту икону, с умиљењем говоримо: покриј нас Твојим драгоценим покровом и избави нас од сваког зла, молећи Сина Твог, Христа Бога нашег, да спаси душе наше 3).
Протојереј Владимир Успенски:
Данас ми, правоверни људи, свечано славимо, благословени Твојим, Богомајко, доласком (код нас) и гледајући Твоју пречисту икону, скрушено кличемо: покриј (заштити) нас Својим часним покровом и избави нас од свакога зла (невоље, несреће), преклињући Сина Свог, Христа Бога нашег, за спасење наших душа 4).
Јеромонах Теофан (Адаменко):
Данас ми, правоверни људи, свечано славимо, благословени Твојом, Богомајко, посетом, гледајући Твоју пречисту икону, с умиљењем кличемо: покриј нас Својим часним Покровом и избави нас од сваког зла, преклињући Сина Свог, Христа Бога нашег, за спасење душа наших 5).
Днес
Тропар Покрова почиње црквенословенском речју „днес“. Она се у руским преводима најчешће наводи као „сад“ или „данас“. Непознати аутор песме ову реч користи да би вернике увео у литургијски простор где време не постоји. Кад учествујемо у богослужењу имамо прилику да дођемо у додир с вечношћу, а да се истовремено пренесемо у тренутак догађаја којег се сећамо.
Као да се налазимо у Влахернској цркви у Цариграду и непосредно лично гледамо визију Андреја јуродивог: Богородица изнад нас простире Свој покров и самим тим нас штити и чува:
Свјетло празнујем
Обележавајући празник Покрова ми светло празнујемо овај црквени догађај. У црквенословенеском језику реч „светло“ значи „блиставо, јарко, весело, радосно, свечано и надахнуто“ 6). И аутори руских превода – протојереј Владимир Успенски и јеромонах Теофан (Адаменко) црквенословенску реч „светло“ преводе као свечано (победнички)“.
Само ако пребивамо у Христу, налазимо се у светлости. Само тако можемо светло да прослављамо Покров Пресвете Дјеве
За хришћане је Сам Бог Светлост. Господ Исус Христос у Проповеди на гори оне који Га слушају назива светлошћу света (Мт. 5: 14). А свети Јован Богослов у својој посланици пише:
Бог je светлост, и таме у Њему нема никакве. Ако речемо да имамо заједницу с Њим и у тами ходимо, лажемо и не творимо истину (1 Јн. 1: 5-6).
Само ако пребивамо у Христу, налазимо се у светлости. Само тако можемо светло да прослављамо Покров Пресвете Дјеве.
Под сени Богородице
У Влахернској цркви су се свети Андреј и његов ученик Епифаније удостојили да за време свеноћног бденија виде Свету Богородицу у ваздуху како је дошла с анђелима, Претечом и Јованом Богословом и многим другим свецима. Пречиста Дјева је, по предању „распрострла Свој часни омофор који је блистао сјајније од сунца изнад људи који су се налазили у цркви“ 7).
И у тропару празника људи који се моле признају да се налазе под сенима присуства Саме Богомајке. Задржимо се на црквенословенским речима осењајеми и пришествије.
Прва реч – осењајеми – настала је од глагола осењати, који има више зачења. Она значи и „сијати, светлети, бацати одблесак“ и „покривати собом, својом сенком“ и „закрштати се крсним знамењем“ и „описивати, оцртавати“ 8).
Наравно, у самом тропару Богородицу прослављамо због тога што нас је покрила Својим омофором и заштитила. Занимљиво је да преводиоци тропара теже ка томе да покажу духовни благослов Пресвете Богородице.
Друга речи – пришествије – користи се у смислу нечијег доласка 9). Ми, који се сећамо јављања јуродивом Андреју, сами доживљавамо сусрет с Богомајком. Зато радосно кличемо, или, на црквенословенском, умилно глагољем.
Радосна туга
Умиљење на руском језику означава дирљиво и нежно осећање, а на црквенословенском – тугу, скрушеност, помиловање и саучешће 10). Ова реч преноси оно што преподобни Јован Лествичник назива радостотворним плачем:
„Размишљајући о својству умиљења запањен сам због тога на који начин плач и такозвана туга у себи садрже радост и весеље, као што се мед налази у саћу.“ 11)
Зашто гледајући Богородицу истовремено свјетло празнујем и умилно глагољем?
Одговор гласи: доживљавајући сусрет с Пречистом Дјевом ми се и радујемо, што смо се удостојили да Је гледамо, и свесни смо да смо грешни и недостојни таквог сусрета.
Омофор и/или мафориј Богородице
Схватајући своје духовно стање ми понекад кроз сузе и од свег срца почињемо да молимо Богородицу: Покриј нас Својим часним Покровом и избави нас од сваког зла. Молитвено заступништво Пречисте Дјеве осећамо као да нас покрива омофором или покровом.
Омофор је грчка реч којом се најчешће означава предмет архијерејских одежди – широка трака на којој су приказани крстови 12).
Омофор није исто што и мафориј – марама која покрива главу и рамена 13). Управо она се у православној иконографији приказује на иконама Богородице. Мафориј Богомајке се чувао у Влахернској цркви у Цариграду од 473. године кад су га из Палестине пренели патрицији Галбије и Кандид 14).
Због сличности у звучању речи омофор и мафориј у црквенословенским текстовима се углавном користи прва варијанта. Међутим, у тропару који анализирамо је забележен синоним – покров. Притом се у рефрену акатиста празника Покрова пева:
„Радујсја, Радосте наша, покриј нас от всјакаго зла честним Твојим омофором.“ 15)
А у роману „Лето Господње“ И. С. Шмељова стари тесар Горкин Вањи смисао Богородичног Покрова објашњава на следећи начин:
„Сама Пречиста стоји на великој висини, с Крститељем Господњим и твојим Анђелом – Иваном-Богословом и са анђеоским војскама и држи изнад целе земље велики Покров-омофор и тако се освештава небо и земља и све цркве ће заблистати и људи ће се развеселити.“ 16)
Твој Син је наш Бог
Њен Син је наш Бог: овде је још и наше исповедање: Јединородни Син се оваплотио од Пречисте Дјеве
На крају тропара појемо: Мољашчи Сина Твојего, Христа Бога нашего, спасти души нашија. Кратак црквенословенски партицип се на руски најчешће преводи глаголским прилогом: молећи – преклињући.
Богородица која је Заступница хришћанског рода моли и преклиње Свог Сина за спасење наших душа. Њен Син је наш Бог, Господ и Спаситељ. Ова идеја се често среће у православној химнографији. Песници апелују на то да је Исус Христос за Богородицу Син, а за нас је Бог. Тако почињмо смело да молимо Пречисту за молитвену помоћ и заступништво.
То је још и наше исповедање: Јединородни Син се оваплотио од Пречисте Дјеве. Он је наш Господ и Спаситељ, jер нема другога имена под небом данога људима којим бисмо се могли спасти (Дап. 4: 12).
* * *
У тропару Покрова преплићу се сећање на историјски догађај који се десио у цариградској Влахернској цркви и наш доживљај Покрова Богородице. У радостотворном плачу ми с умиљењем кличемо Пресветој Богородици узносећи Јој молитву за заступништво и покров.
Непознати аутор песме ствара јединствено расположење: овде су и радост, и скрушеност, и молитвена смелост. Свака реч у тексту постаје важна, пошто поседује дубоки смисао и постаје важна, зато што поседује дубоки смисао и поуку за људе који се моле.