Фото: habr.com
Све је почело од невиног интересовања за куповину једне врсте робе на кредит. Кад сам се за савет обратио запосленом у продавници, помало ужурбани менаџер за продају се одмах некако исправио на шкрипутавој столици и почео је из све снаге да показује предње беле зубе.
Почео је брзо да изговара некакве магловите реченице о томе да сам сад имао невероватну срећу и да ће ускоро почети мој други живот. Биће толико другачији да ће ми садашњи живот, који уопште није лош, изгледати као бедна сенка будућег који ће наступити после куповине.
У таквим ситуацијама ме увек спасавају две ствари. Прва је моја флегматичност због које очигледно изгледам као глупан, тако да бих за ту улогу могао да добијем „оскара“. А друга је да нисам толики глупан да одлуке доносим напречац.
У принципу, извукао сам се из мрежа упорног маркетинга, али сам притом начинио страшну грешку оставивши господину из продаје свој број...
– Без тога се никако не може, – уверавао ме је. – Како ћемо вас иначе контактирати да бисмо вас обавестили о нашој супер понуди супер снижења о којем сад идем да се договорим с највишим руководством? Јер, одмах сам схватио да сте ви изузетан човек, па још и свештеник. Обавезно треба да вам помогнемо. Узгред речено, неки од мојих предака су били свештеници, замислите? Ма, шта то причам... па све нас Бог види... Стварно, замислите?
Учтиво сам слегнуо раменима, пошто нисам могао да замислим.
Нисам могао да замислим да су управо у овом делу силовитог монолога који се односио на божанске и побожне теме лични подаци свештеника без зазора некоме продати. И очигледно, више пута...
***
Већ сутрадан је почео прави телефонски тероризам.
Звали су од ујутру до касне вечери. Роботи, људи. Све се помешало.
Већ сутрадан је почео прави телефонски тероризам
Неки позиви су се прекидали и ја сам морао да назовем да видим да ли можда умире неко у реанимацији и да ли је потребна помоћ свештеника.
Одвлачили су ми пажњу са предавања и излазио из олтара сам за време богослужења. Више пута сам, грешник, одговарао на позиве за воланом. Касније, кад је прошло неколико дана, почео сам да игноришем ове позиве и да масовно блокирам бројеве. Погрешио сам и пропустио пар заиста важних позива.
Све се утишало на недељу дана да би се поново и двоструко јаче наставило пред крај месеца. Наступио је период кад сам много времена проводио за воланом и кад сам због досаде у гужви у саобраћају почео да разговарам са запосленима у свим овим дивним банкама који су се утркивали у нудећи своје услуге. Љубазно сам их наговарао да не губе себе и да се не баве овим занатом који је погибељан по душу и који је у извесном смислу гори од проституције.
На крају сам био ван себе и почео сам незадрживо да филозофирам прескочивши одмах са гносеологије на онтологију и питао сам момке и девојке из некакве „Комсовбанке“ зашто смо ми – људи – склони томе да све толико изврћемо?
Јер, телефон је корисна ствар и може више да зближи људе, али их због нечега раздваја и претвара у робу. Менаџеру Марини сам рекао да ћу се молити за њу, јер осећам да није лош човек, само што се запослила у фирми где су је приморали да се бави свим тим.
– Док није касно, бежите из те фирме, Марина, – рекао сам јој. – Претходну госпођицу из ваше банке која ме је звала ономад касно увече су већ претворили у робота. Спасавајте се...
И онда је Марина сама спустила слушалицу. Или је подло руководство запазило покајничку мимику на њеном лицу и аутоматски је прекинуло позив.
***
Човеку који се представио као Павле и који ми је муњевито саопштио да на моја врата снажно куца срећа у виду одобреног кредита по „вррррло повољним условима“ поставио сам питање: зар је могуће да све то функционише? Зар је наше становништво заиста толико поводљиво да се људи могу правити будалама и лако намагарчити? А ако је то истина, онда је и двоструки грех – исто као да варају децу...
Павле није хтео да се бави питањима социјалне филозофије и спустио је слушалицу. Да ли ће можда Савле постати Павле?
Затим су моји дијалози о агресивном маркетингу престали. Очигледно је неко од заменика ових антихриста на високим банкарским дужностима начинио забелешку код мог броја: „непоуздан и претерано брбљив, одлачи менаџере од посла“. А можда се тешим надом да се у Марининој и Павловој свести одиграо тектонски поремећај и да им се десило оно што се може назвати покајањем и да су почели да телефонирају ближњима и да им говоре истину? Да их та и та банка сматра будалама и да жели да им ували кредит „по повољним условима“ који ће отплаћивати и њихови потомци?
***
У Библији је речено да су грешни Каинови потомци – каинити – први почели да граде утврђена насеља – градове. Јер, пошто су по природи били зли и порочни, сматрали су да су сви исти као они, да сви желе да их нападну и сатру.
Прве изуме до којих су дошли, без обзира да ли је у питању обрада гвожђа или свирање музчких инструмената одмах су употребили на зло.
Сваки изум се одмах претварао у замку и омчу за ближњег
И агресивни маркетинг сведочи: миленијумима се ништа не мења. Сваки изум се одмах претварао у замку и омчу за ближњег.
Господ у Јеванђељу указује на то да је главни проблем у нама самима. Без обзира на то да ли ћемо открити хладну нуклеарну синтезу или ћемо слетети на Марс, од себе нећемо побећи. Свуда ћемо сејати бацил греха, сами ћемо патити и примораваћемо ближњег да пати.
Такав је доказ постојања Бога и закона духовног живота – методом од супротног...