Фото: Марија Девахина, РИА „Новости“
Руска Православна Црква организује многобројне добротворне акције које су уприличене поводом Божића. О томе како се може помоћи деци у зони СВО, шта је најбоље поклањати за празник и како га је најбоље провести у интервјуу за РИА „Новости“ је говорио председник Синодског одељења за црквено доброчинство и социјално служење протојереј Михаил Потокин.
— Оче Михаило, како је најбоље дочекати Христово Рођење и да ли постоје препоруке за празничну трпезу?
— Најважнија ствар за Божић јесте да човек оде на божићно богослужење и да постане учесник у свим догађајима о којима читамо у Јеванђељу. Сви православни хришћани се труде да се уочи Божића исповеде, да се припреме за причешће и да се причесте. Само заједно са Христом, учествујући у Његовим тајнама, човек може у потпуности да доживи радост Божића. У Цркви је увек све мудро уређено и човеку се не нуди ништа што је за њега штетно, зато можемо имати поверења у њено искуство од две хиљаде година. Црква нас позива да постимо до Божића. За Нову годину можемо да спремимо трпезу с посним јелима. На Божић се, по уставу, пост завршава и можемо да једемо нешто мрсно, тј. што није посно. Међутим, не треба се много бавити кулинарским размишљањима: за празничном трпезом нису главна јела, већ су главни људи и наше дружење.
— Шта бисте посаветовали људима да поклањају за Божић?
— Обичај је да се за Божић дарују поклони: трудимо се да обрадујемо ближње и да им учинимо нешто пријатно. Ова традиција води порекло од догађаја Христовог Рођења кад су мудраци донели дарове новорођеном Спаситељу. Ишли су издалека како би Младенцу Христу донели злато, тамјан и смирну. Ми Богу и блиским људима доносимо оно што имамо – своју пажњу, своју љубав и бригу и, наравно, неке материјалне дарове.
Међутим, није важно шта се поклања за Божић, већ како. Човек треба да поклања имајући у виду да није важан сам поклон и његова материјална тежина, вредност, па чак ни колико је дата ствар потребна човеку којем је поклањамо, већ је битан однос према њему. Да ли сте приметили колико се брзо навикавамо на свет ствари? Шта год добро и лепо да поклонимо човек се после извесног времена на то навикне и наш поклон на њега не оставља снажан утисак. Међутим, наша лепа реч, пажња, наше време које смо потрошили на дружење с човеком јесте оно што можемо да поклањамо и управо то је оно што ће човеку остати у сећању као тренутак блииског сусрета. Овакви моменти у тешким тренуцима помажу и онима који дају поклоне. Кад не живимо ради себе имамо снаге да се радујемо, па чак и тешке послове можемо лако да обавимо.
Није обавезно да такве људе тражимо негде у даљини. Они су поред нас, само треба да отворимо своје срце и да их видимо. Због тога сваком од вас могу да пожелим да за Божић и у празничне дане поклонимо неко добро дело, можда некоме кога не познајемо или кога мало познајемо. На пример, можемо да купимо поклон човеку у годинама који живи у старачком дому или усамљеном човеку с инвалидитетом. Поклон за Божић представља израз наше радости, а важно је да се радост дели.
— Које пројекте за Божић реализује Црква и како се може учествовати у њима?
— Недавно је одељење Синода покренуло акцију „Добро на Божић“. Она је уприличена поводом три хришћанска празника: спомен на светог Николаја Чудотворца који је већ прошао, Божић и Богојављење. До 19. јануара на сајту акције се може учинити добро дело и може се помоћи људима у зони сукоба, који живе у сложеним условима и сталној опасности: сирочади, бескућницима, усамљеним старцима и деци. На пример, могу се купити поклони деци за Божић.
Исто тако, до 19. јануара траје добротворни фестивал „Божићна звезда“. За овај добри породични фестивал организатори су се потрудили да осмисле много изванредних манифестација. Он ће се завршити 19. јануара концертом Великог симфонијског оркестра „П. И. Чајковски“ у сали „Зарјадје“. Сва добијена средства биће употребљена за милосрдна дела. Фестивал организује портал Милосердије.ru уз помоћ Синодског одељења.
На Бадњи дан, 6. јануара биће обављен добротворни лет Москва-Новосибирск компаније „Аерофлот“. Средства од продаје карата биће утрошена за помоћ коју пружа социјални дом православне службе Свете Софије „Милосрђе“. У авиону ће свирати жива музика. Камерни састав оркестра „Акдемија руске музике“ свираће фрагменте из „Крцка Орашчића“. Чини ми се да је то добар пример, кад велике руске компаније учествују у делима милосрђа и кад се труде да подрже православне добротворне пројекте.
Постоји могућност и да се помогне у свим правцима црквеног милосрђа и да се човек пријави да редовно даје добротворне прилоге. Не треба да се секирате ако не можете да дате велики износ: чак и мали прилог је врло драгоцен. Сетимо се примера сиромашне удовице који је описан у Јеванђељу: она је дала мали износ, али Господ највише цени баш њено милосрђе.
— Какви су резултати овогодишњег рада синодског одељења, између осталог, у зони СВО и у регионима у близини границе?
— У зони сукоба смо 2025. године отворили четири нова центра за пружање помоћи: у Доњецку, Северодоњецку, у Скадовску у Херсонској области и у Мелитопољу. Дакле, данас ради 12 сталних центара за пружање помоћи Патријаршијске хуманитарне мисије (ова организација је основана на бази синодског одељења за доброчинство ради координације за пружање помоћи цивилима у зони сукоба – ред.). Наши сарадници и добровољци људима деле намирнице, средства за хигијену и одећу и обилазе старе и непокретне људе код куће, негују их и хране их.
Проширио се пројекат добровољне помоћи за обнављање приватних кућа старијих лица у Донбасу. Од марта 2023. године 2.238 добровољаца је поправило 604 куће. Добровољци су 2025. године почели редовно да одлазе у Јасиновату и Волноваху. У зони сукоба у близини границе стално се налази од 80 до 120 наших сарадника и добровољаца.
Добровољци и сестре негују рањенике у војним болницама у Москви, у Московској и Ростовској области и у другим областима, а такође одлазе и у сменама служе у медицинским установама у зони сукоба. Помажемо људима који су се вратили с фронта и њиховим породицама. Одржали смо неколико курсева за обуку свештенослужитеља.
Патријаршијска хуманитарна мисија је 2025. године је почела да ради у још једнм правцу – помаже ђацима у савладавању градива. Професори-добровољци дају часове деци у Маријупољу и Скадовску, пре свега има помажу у учењу руског језика. Планирамо да организујемо држање часова у Волновахи и Горловки.
— Како се развија ваше служење у другим регионима Русије?
— Ако је реч о другим правцима у црквеном доброчинству, у протеклој години су се појавила четири нова центра за хуманитарну помоћ: у Чељабинску, у Алапајевску, у селу Угра и у Сафонову у Смоленској области. Ради укупно преко 250 таквих центара за пружање хуманитарне помоћи – у Русији и у иностранству. Тамо се најнужије ствари издају људима којима је тешко – усамљеним старијим лицима, породицама с много деце и сиромашним породицама, људима с инвалидитетом. Тако се у центрима могу добити пакети намирница, средства за чишћење, одећа, обућа, комплети за излазак из породилишта, средства за негу и играчке.
Такође, Црква је добила три дома милосрђа: у Казану, у Набережним Челнима и у Новосибирску, где се пружа помоћ старијим и тешко болесним људима. У Викси је отворен први рехабилитациои центар у Нижњеновгородској области за лечење жена које пате од болести зависности, а имају децу.
У Первоуралску је отворен Центар за социјалну адаптацију адолесцената. Он је организован по угледу на Центар светитеља Василија Великог у Санкт Петербургу. Веома волим овај пројекат, у њему је створена заиста ствралачка атмосфера и млади људи се збиља мењају – стичу нови смисао у животу.
Постоји још један важан пројекат – образовни програм „Кључеви“ за припрему ђака из сиромашнијих породица за полагање државног испита за факултет. Ове године смо отворили 16 нових центара, а у Русији ради укупно 26 центара, између осталог и у мањим насељеним местима. Часове држе студенти водећих факултета под руководством искусних методичара.
Поред образовања пројекат ће постепно задовољавати за потребе за културном и развојном средином за ђаке. То је крајње важно, посебно за мале градове и насеља, јер у њима у већини случајева нема ни уметничке, ни музичке школе. На пример, руководилац центра „Кључеви“ може да окупи ученике за чајем и разговором, да организује креативне кружоке, сусрете с познатим људима и одлазак деце на културне манифестације у граду – о трошку пројекта.
— Какви су планови за развој синодског одељења? Да ли да очекујемо нове пројекте?
— Наравно, планирамо да одржавамо пројекте који већ постоје. Надамо се да ћемо успети да развијемо иницијативе у Луганској и Доњецкој народној републици и у Херсонској и Запорошкој области. Засад је управо становништву ових региона најпотребнија социјална помоћ и помоћ за поправку станова и кућа.
Потрудићемо се да развијамо рад наших нових центара за пружање помоћи у градовима Токмак и Мелитопољ. Планирамо да центар у Мелитопољу постане логистичко чвориште за пружање помоћи у удаљеним насељеним местима или у близини линије фронта.
Такође, планирамо да у парохијама (храмовима) одржавамо конкурсе социјалних добротворних пројеката. Тренутно у пробном режиму одржавамо конкурс у Ивановској митрополији – изабрали смо 12 најперспективнијих парохијских иницијатива. Надам се да ћемо, ако се све буде успешно одвијало, ову праксу проширити и на друге регионе. Циљ је да пронађемо најбоље социјалне пројекте, посебно у фази развоја, кад им је помоћ најпотребнија, и да их подржимо, да им пружимо информациону помоћ да што више људи може да обрати пажњу на ове пројекте и да учествује у њима. Прикупљаћемо средства за ширење рада оваквих центара на нашој платформи „Помоћи ћемо“. Овакве иницијативе су повремено сасвим мале, али су врло значајне, зато што се свуда где се развијају социјални пројекти ситуација мења набоље.
— Шта бисте људима пожелели за Божић?
— За сваки празник бих, наравно, хтео да пожелим радост. Не весеље, већ истинску радост кад човек жели да благодари Богу на томе што му је даровао живот, на томе што му је омогућио да се на неки начин оствари у животу, на блиским људима с којима се дружи.
Божић је време захвалности, кад се осврћемо на живот који смо проживели, зато што је то управо крај прошле године и почетак нове. Оцењујемо оно што смо урадили и правимо планове. Желео бих да у нашим плановима увек буде онога што се не односи само на материјалне и пролазне ствари – премда су, наравно, и оне потребне – већ и душевне, људске. Да помогнемо пријатељима, да се сретнемо с њима, да успоставимо добре односе с породицом, са ближњима, да посветимо време онима којима је потребна наша пажња. И ове ствари треба да уђу у наше планове за Божић кад се сами радујемо и кад ову радост треба да поделимо с онима који су нам блиски и које смо срели у свом животу.