Католикос-патријарх целе Грузије Илија II. Фото: karibche.ge
Протекли дани су за Грузију били врло тужни: опраштали смо се од нашег патријарха Илије II. Он је скоро 50 година носио тежак крст патријарха и чинило нам се да ће тако бити заувек! Имала сам 8 година кад га је Господ позвао на патријарашку службу, а сад имам 56. Цео мој живот је протекао уз њега! Отишао је у вечност и ми сад вероватно не можемо у потпуности да схватимо колико је значајан за Грузију. То је човек који је толико година био наш Пастир, наша савест, наше оправдање пред Богом, а истовремено је био једноставан и срдачан отац пун љубави према сваком! Човек који је одано служио својој земљи и који се до последњег даха молио за нас. Владари су се мењали, као и епохе, рушило се много онога што је изгледало апсолутно непоколебљиво, а наш патријарх је стајао као стена која је грузијском народу служила као тачка ослонца у Господу. Својим мудрим саветима, даром предвиђања, умећем да свакога утеши, заслужио је у народу славу библијског патријарха. Искрена љубав према сопственом народу и жива вера у Бога су оно у складу с чим је патријарх живео у току свег, скоро 50-годишњег периода своје управе, и то је оно што је довело до обнове Грузијске Цркве.
Искрена љубав према сопственом народу и жива вера у Бога су оно у складу с чим је патријарх живео у току свег, скоро 50-годишњег периода своје управе
Наследивши раштркане храмове, малобројне манастире и клир од свега неколико десетина свештеника, патријарх Илија је овај број умножио толико пута да је Грузија потпуно престала да личи на некадашњу. Данас у Грузији има преко 2.000 цркава које се нису затварале чак ни за време ковида. Патријарх Илија II је отворио богословске факултете и школе, организовао је превођење и издавање Псалтира, као и нових тиража Библије, укључујући превођење древних текстова на савремени грузијски језик, сам је сликао иконе за храмове и писао је црквену музику.
Сазнавши за катастрофално демографско стање у Грузији објавио је да ће бити кум на крштењу сваког трећег и следећег детета у породици. Тако је крстио преко 50.000 деце, што је допринело великом порасту наталитета у Грузији, а наш патријарх Илија II је постао један од кумова који имају највећи број кумчади на свету.
Чувар патријарашког трона митрополит Шио (Муџири) у литији иде за возилом с телом патријарха Илије II које се креће према цркви Самеба
Патријарх Илија II је постао један од кумова који имају највећи број кумчади на свету
Није чудо што је толико народа после одласка свог вољеног патријарха пожелело да се опрости од њега.
И такво јединство као на сахрани нашег патријарха Грузија није искусила и вероватно никад неће искусити. Број становника износи 3,9 милиона, а с патријархом је дошло да се опрости преко 1,5 милиона! А колико људи је желело, али због различитих околности није могло да дође... Влада је у току ових дана увела бесплатне допунске линије на железници, линије међуградских аутобуса и три дана заредом у Тбилисију је био бесплатан превоз и продужен је рад метроа. Непрегледне бујице људи су пролазиле даноноћно. Људи су стајали у редовима по 11-12 сати како би само на неколико минута могли да уђу у храм и да се опросте од патријарха. Ишли су и стари и млади, људи с малом децом и инвалиди. Испред моје духовне сестре која је више сати чекала у реду, стајао је човек без ноге, на штакама и кад су људи покушали да га пропусте, одбио је. И тако је стајао скоро све до самог краја. Видећи старије људе са штапом којима би било тешко да савладају велики број степеница које воде до храма Свете Тројице, полицајци су им помагали да се попну придржавајући их под руку. Људи из зграда које се налазе на путу до храма спуштали су са балкона или су додавали воду људима који су пролазили како би стојећи толико сати у реду могли бар мало да угасе жеђ.
Грузија одавно није доживела овакво јединство и овакву једнодушну тугу
Грузија одавно није доживела овакво јединство и овакву једнодушну тугу као тих дана. Организовано су ишли полицајци, лекари хитне помоћи и представници других професија, али посебно треба поменути поворку кумчади патријарха.
Друге вечери после његовог упокојења дошао је огроман број кумчади да се опрости од свог кума. Процесија кумчади с белим ружама била је толико многобројна да су ишли целу ноћ. Деца су стајала обузета толиким поривом љубави према свом куму који вероватно никад неће заборавити. Кад је 2014. године прослављено обретење моштију старца Гаврила (Ургебадзеа) и кад су људи из целе Грузије дошли у храм Свете Тројице да се поклоне његовим моштима, док сам са сином стајала у дугачком реду, синула ми је помисао: „Други пут ће цела Грузија устати кад се упокоји наш патријарх.“ И одмах сам помислила: „Нека би дао Бог да то буде што је могуће касније.“ Да, мислила сам да ће велики број људи пожелети да се опрости од патријарха, пошто сам знала колико је омиљен код нас у Грузији, али, наравно, нисам могла да претпоставим да ће доћи милион и по људи!
Поворка с телом патријарха Илије II у порти храма Самеба То је човек који се без остатка дао свом народу, човек који је имао велике духовне дарове, који је за Грузију урадио толико много да се све његове заслуге једноставно не могу набројати... Али није то довело људе тог дана, није то и најслабије приморало да устану и да стоје у реду по неколико сати, често под кишом, по времену које је још увек хладно, посебно ноћу. Довела их је љубав, она љубав коју је наш патријарх Илија успео да пробуди у срцу сваког од нас! Љубав која је тих дана ујединила људе тако да су заборављене све распре, несугласице, друштвени статуси и политичка убеђења. Муслимани који масовно живе у Грузији у региону Марнеули објавили су да тих дана укидају прославу својих верских празника. Сви су стајали у овом реду, стајали су с великом тугом у срцу, с таквом тугом која се осећа само због врло блиског човека. „Сакартвело, миквархар (Грузијо, волим те)!“ – често је говорио патријарх и чак је и његов одлазак допринео јединству и невиђеном духовном полету. Људи су на опроштају плакали не кријући сузе. Свака душа је осећала да је у огромној мери постала сироче, али је истовремено осећала и благодатну утеху у болу који нам је послао Отац Небески.
Свака душа је осећала да је у огромној мери постала сироче, али је истовремено осећала и благодатну утеху у болу који нам је послао Отац Небески
Извођена је црквена музика коју је написао патријарх Илија: „Кирие, елејсон“ („Господи, помилуј“ – грч.), „Уморан сам, дођи код мене, Господе,“ и друге. А кад су на крају људи у храму почели да поју „Христос воскресе“ у души се родила радост: да, наш патријарх Илија је отишао од нас, али се на небу појавио нови заступник за сваког од нас и за целу Грузију!