Јеромонах Роман (Матјушин)
Малочас ми је стигла вест о томе да се у Београду, на аеродрому, враћајући се у домовину да умре упокојио у Господу јеромонах Роман (Матјушин). Последњег дана Васкрса. Стигао је.
Шта рећи покрај његовог ковчега?
Много би се могло рећи, али је у ствари он све сам рекао:
...Ништа са собом нећу понети,
И зато ми ништа није потребно.
...
Излази сунце, па ће се опет у таму скрити
И поново ће засјати на небу тамном
Не бојим се да било шта ћу изгубити,
Само Ти, Царе над царевима буди са мном.
Лежао је у Лосицама у мртвачком ковчегу од дасака – и устао је. Данас је легао у Београду – и устаће.
Велик је и славан хришћански Бог.
Срби, хвала вам што сте пружили уточиште усамљеном тражитељу.
Псковски крају, прими свог јеромонаха у земљу у Ветрову.
Господе, упокој душу новопрестављеног јеромонаха Романа у насељима праведника.
Сотвори јему вјечнују памјат.
Радуј се, Заступнице Усрдна,
За Своје молитве о мени.
Вјечнаја памјат.