Фото: ЖМП
О томе како се Руска Православна Црква бори за живот нерођене деце и на који начин учествује у решавању демографског проблема говорио је председник Патријаршијске комисије за питања породице, заштите мајчинства и детињтва јереј Фјодор Лукјанов. Интервју је објављен у „Журналу Московске Патријаршије“ (бр. 5, 2026).
— Часни оче, како оцењујете данашњу демографску ситуацију у земљи? И која је, по вашем мишљењу, главна препрека на путу ка повећању наталитета?
— Данашња демографска ситуација је крајње сложена. По подацима Федералне службе за државну статистику број становника Русије се 2024. године због природног морталитета смањио за 599,5 хиљада људи и до почетка 2025. године је износио 146 милиона и 119,5 хиљада људи. Морталитет и даље расте. Његови главни узрочници су кардиоваскуларне болести међу мушкарцима и онколошке болести међу женама. Сваке године преко 80 хиљада жена бива уведено у медицинску евиденцију с дијагнозом „рак дојке“. Запажа се пад укупног коефицијента рађања. Он је 2025. године износио 1,374, што је најнижи показатељ у току целе историје земље у периоду после Совјетског Савеза. По процени стручњака, уколико се овај коефицијент одржи на нивоу 1,5, број становника Русије ће се до 2100. године двоструко смањити. Његова светост патријарх Кирил изражава дубоку забринутост због овог проблема који је од животне важности за судбину наше отаџбине. Он је више пута говорио о томе да ни економске реформе, ни модернизација, ни највиша достигнућа у области науке, технике, образовања и културе неће дати никакав радикални допринос како би се живот наше земље променио набоље ако народ буде изумирао.
Међутим, и поред укупног пада наталитета у Русији расте број породица с више деце: од 2013. године он се више него удвостручио – са 1,1 милион на 2,9 милиона. Пораст броја породица с више деце за 8,8 процената 2025. године делимично се објашњава променом њихове евиденције. По декрету председника Русије од 23. јануара 2024. године бр. 63 „О мерама за пружање социјалне помоћи породицама с више деце“ сад се породицом са више деце сматра и породица која има троје и више деце, при чему је овај статус проглашен за временски неограничен. Истина, повећање броја породица с више деце је повезано и с миграционим прирастом. Огромна већина људи који се досељавају у Русију јесу присталице породице с више деце. По закону „О држављанству Руске Федерације“ дете које се родило од родитеља који стално бораве у Русији самом чињеницом свог рођења стиче руско држављанство.
Главну препреку за повећање наталитета представљају абортуси. По подацима Федералне службе за државну статистику у Русији је 2024. године забележено 444 хиљаде случајева вештачког прекида трудноће. Стручњаци за акушерство у регионима мисле да је број абортуса знатно већи. Испоставља се да сваке године губимо становништво чији се број може упоредити са живљем градова као што су Иваново, Киров или Астрахан. С тачке гледишта Православне Цркве проблем абортуса није само демографски ударац. Такозвано право жене да самостално решава питање материнства путем вештачког прекида трудноће представља очигледно гажење моралног закона који нам је Господ заповедио.
— Због чега се жене одлучују на абортус?
— Ове жене се условно могу поделити на две групе. Прву чине младе жене које имају до 29 година и од којих већина још увек нема породицу. Међу њима има студенткиња, а има и оних које су дошле у мегалополис да нешто зараде и у нади да ће наћи добар посао и уредити лични живот. Оне се плаше да ће због трудноће изгубити посао или стан који изнајмљују. На то их подстичу претње човека с којим живе, друштвено негодовање и страх да неће моћи да се изборе са ситуацијом. Напослетку, не знају куда могу да се обрате за помоћ.
Другу групу која је многобројнија чине жене у старосном добу 29-39 година које су у браку, које су материјално обезбеђене и већ имају једно или двоје деце. Оне су већ искусиле радост материнства, али притом нису свесне греха који намеравају да учине. Доневши заједно са супругом одлуку о прекиду трудноће, оне се, по правилу, обраћају приватним клиникама. Огромна већина ових жена не води црквени живот. Оне свесно бирају абортус зато што се плаше да ће изаћи из зоне свакодневног комфора, да ће се суочити с падом животног стандарда и с дуговима за кредит. У ствари, не ради се само о економским разлозима. У току истраживања које су 2025. године обавили Патријаршијска комисија за питања породице, заштите мајчинства и детињства и Федерални научно-истраживачки и социолошки центар РАН испоставило се да се просечна имућна породица трећег и наредног детета одриче због мишљења да у породици не треба да има више од двоје деце. Узрок овакве одлуке нису економски, социјални или стамбени услови, већ извесно уврежено јавно мнење. Треба да мењамо укорењене представе, јер нас очекују демографска јама, старење становништва, пораст оптерећења Пензионог фонда и нова бујица миграције. На срећу, Русија поседује оперативне демографске резерве. То су жене и мушкарци који имају од 29 до 38 година и који већ имају једно дете или двоје деце и који могу да пређу у категорију породице са више деце.
Недавно сам у разговору са социјалним радницима у једном од руских региона био приморан да развенчам мит о такозваној маргиналности породица с више деце. У региону о којем је било речи од 14 хиљада породица с много деце у евиденцији органа за превенцију и заштиту има само 400 породица и то због сиромаштва. Супруга и ја имамо шесторо деце и сигуран сам да породица са више деце не представља хероизам или маргинализованост, већ да је то пожељна норма за наше друштво. Само у породици, у овој школи љубави, човек може заиста да се оствари и да развије све таленте и способности које су у њега уткане. Без чврсте породице држава и друштво слабе и деградирају. Да бисмо променили уврежене друштвене полазне основе ми у заједницу треба да усађујемо културу већег броја деце. За то је потребно време, а ми га немамо.
— Шта бисте рекли жени ако њени ближњи, укључујући и будућег оца детета, инсистирају на абортусу?
— Подаци из социолошких анкета показују да често управо мушкарац, отац будућег детета, подстиче жену на абортус – не подстиче је увек речима, већ својом равнодушношћу према њеној судбини. У њему говори жеља да живи само за себе и да другу особу користи искључиво у својству ресурса. Абортус је колосална грешка која се не може поправити и за коју ће човек морати да одговара. Абортус не пролази без последица. Он осуђује жену на патњу и упропаштава њено физичко и душевно здравље. Жена и сама осећа да одлука коју је донела противречи њеној савести и да се њоме крши заповест „Не убиј“. Колико год времена да прође, она ће увек остати мајка детета које је убила. У сваког човека је уткан осећај за правду и морални закон. Сви желимо да се осећамо остваренима у животу. Рођење детета је за свакога од нас могућност да се оствари. Постоји следећи животни закон: ако ниси у стању да у овом животу дајеш, да дарујеш љубав другима, живот те напушта и почињеш да деградираш као личност. Кад ступамо у брачне односе које је Бог установио, испуњавамо заповест о љубави без које овај свет неће опстати.
Жени која размишља о абортусу бих рекао да је рођење новог живота део инстинкта за сопствени опстанак. Ако желиш да се сачуваш, ако желиш мир у души и духовно и физичко здравље, треба да даш свом детету право на живот. Јер, човек је такав – не може да живи без љубави и без давања, и свакоме који има даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега (Мт. 25: 29). Може се десити да дете које се роди нема оца који га је признао, али оно увек има Небеског Оца. Кад роди дете жена за прародитељком Евом може да понови: стекла сам човека од Господа (1 Мојс. 4: 1).
Много сам разговарао с лекарима и сви су јединствени у мишљењу да свака жена, чак и с медицинске тачке гледишта, треба да пређе пут од зачећа до порођаја. Абортус, који ремети природни циклус, касније доноси бесплодност, превремени порођај и рак дојке.
— А ако је жени потребна материјална помоћ? На који начин Црква може да јој помогне?
— Жена може да се обрати било ком од 85 социјалних прихватилишта при Цркви за труднице које се налазе у тешкој ситуацији. Осим тога, 269 црквених центара за хуманитарну помоћ који су отворени у целој земљи спремни су да потребитиим женама обезбеде све што им је потребно. Трудница која доспе у тешку животну ситуацију сигурно ће добити помоћ у црквеним парохијама. У храму Благовести Пресвете Богородице у Петровском парку, чији сам ја парохијанин, много пута су крштавана деца чије су се мајке у некој прилици обратиле нашој парохији за помоћ. Сећам се једног случаја којем сам лично присуствовао. Нашем храму се обратила трудна жена која је патила од лакшег облика дечје церебралне парализе. Из разговора се видело да је сама, да нема мужа и да јој дете није потребно. Тада сам јој рекао: „Супруга и ја смо спремни да примимо ваше дете у своју породицу. Имамо шесторо својих, па нека буде још једно.“ Успео сам да одговорим ову жену од абортуса. Парохија јој је пружала материјалну помоћ и помогла јој је око изнајмљивања стана док је била на трудничком боловању. Кад је била у четвртом месецу трудноће одједном ме је упитала: „А какво образовање ћете дати мом детету? Где ће да живи?“ Тада сам супрузи рекао с осмехом: „Изгледа да нам неће дати дете.“ Малишан се срећно родио и ја сам га крстио. Сад има већ три године и расте уз маму.
— Жену која се одрекла свог детета суд лишава родитељских права и налаже јој обавезу да плаћа алиментацију. Да ли се овај закон може променити или да ли се на њега може увести мораторијум?
— Црква се труди да учини мање ригидним законе који се односе на мајке које нису спремне да испуњавају родитељске обавезе. Рецимо, разматра се правни механизам који ће омогућити жени која се одрекла абортуса и која је одлучила да роди дете, да своје новорођено дете да другим људима да га одгајају и да притом не плаћа алиментацију. Законом треба да буде предвиђен одређени рок у току којег жена може да промени одлуку о одрицању од детета. Овај рок треба да буде разуман и не треба да буде ни на уштрб интереса родитеља или тутора. Патријаршијска комисија за питања породице, заштите мајчинства и детињства законодавцима скреће пажњу на безизлазност и драматичност ситуације у којој се родитељи лишавају родитељских права и налаже им се да плаћају алиментацију, а деца се узимају из породице и раздвајају. Данашња пракса је таква да дете може бити предато на одгајање потпуно непознатој особи. Тренутно се у Државној думи разматра нацрт закона о приоритету најближе родбине – баке, деде, тетке, стрица – приликом давања детета на усвајање или туторство.
— Какве још кораке чини Руска Православна Црква како би спречила и смањила број абортуса у Русији?
— Његова светост патријарх Кирил је више пута апеловао на жене које размишљају о абортусу да га не чине, већ да роде дете, па да га, ако нису у могућности да га саме одгајају, дају у црквено прихватилиште и кризни центар. Црква стално покреће нове иницијативе за пружање помоћи трудницама и спречавање абортуса. Предлаже да се продужи породиљско одсуство, да се повећа број места за помоћ у рађању и да се обавезно узима у обзир очев глас приликом доношења одлуке о абортусу. Уз учествовање Патријаршијске комисије за питања породице, заштите мајчинства и детињства Министарство здравља РФ је сачинило нове клиничке препоруке које се тичу вештачког прекида трудноће. У складу с њима лекар не само да је обавезан да говори жени о последицама абортуса, већ и да обавља стручне психолошке консултације, да у току дијагностике ултразвуком показује жени њено дете, да јој омогући да чује како му куца срце. Црква је успела да се у праксу медицинских установа уведе „недеља тишине“ – законски период за размишљање о одлуци и прекиду трудноће. У 31 региону у Русији важи закон по којем је забрањено наговарати жену на абортус. Покренуле су га православне некомерцијалне организације из Мордовије. Република Мордовија је прва увела овакав закон. То се десило у августу 2023. године и касније су се на њега угледали и други руски региони.
Постоји још један важан правац у којем ради Патријаршијска комисија за питања породице, заштите мајчинства и детињства. То је увођење строге контроле над препаратима који изазивају медикаментозни абортус. Захваљујући напорима у овом правцу продаја ових медицинских препарата је у Русији од 1. септембра 2024. године опала за трећину.
— Зашто Патријаршијска комисија за питања породице, заштите мајчинства и детињства инсистира на забрани абортуса у приватним клиникама?
— Приликом провера Федералне службе за надзор у сфери здравства откривају се многобројна кршења у приватним медицинским организацијама које имају лиценцу за вршење абортуса. Између осталог, у њима се не поштује „недеља тишине“ и жена нема могућности да се консултује са психологом (в. информативни део). У њима је нико неће одговарати од абортуса, као што се то дешава у државним болницама. То није ни чудо, јер приватни посао пре свега има за циљ стицање профита. Жене које раде и које су одлучиле да прекину трудноћу, по правилу, немају времена да обилазе лекаре и зато се обраћају приватној клиници која им се налази надомак руке и која врло брзо пружа услуге. Жене које живе у малим градовима и удаљеним насељима треба да путују много километара док не дођу до рејонске болнице да роде дете, а абортус могу да обаве близу куће. Из тога следи једноставан закључак: ако приватне клинике и даље буду пружале услуге вештачког прекида трудноће, и ако се број центара за помоћ у рађању и даље не буде повећавао, наталитет никад неће порасти.
Ако говоримо глобално, обављање абортуса треба изузети из сфере акушерства и гинекологије, зато што један специјалиста не може једном руком да дарује живот, а другом руком да га одузима. Било би разумно да дете од тренутка зачећа прати педијатар или неонатолог, као што гинеколог прати стање мајчиног организма.
— Црква се залаже за то да абортуси буду искључени из система обавезног медицинског осигурања. Да ли ће то довести до жељеног резултата ако ова иницијатива буде одобрена?
— Систем обавезног медицинског осигурања је уређен тако да су тарифама за пружање медицинске помоћи предвиђени, како директни трошкови за медицинске услуге, тако и општи трошкови медицинских установа. О томе говори решење Министарства здравства од 21. августа 2025. године бр. 496н „О одобравању прописа за обавезно медицинско осигурање“. Тако абортуси који се врше у оквиру обавезног медицинског осигурања за лекаре постају извор додатне зараде и бонуса, а за медицинске организације – начин за покривање општих трошкова. Што се каже, једном руком лечимо, а другом сакатимо.
Да бисмо остварили повећање наталитета треба комплексно да примењујемо ограничавајуће, организационе и стимулативне мере. О мерама за ограничење смо већ говорили. У организационе мере сврставам сарадњу с федералним и регионалним органима за управљање здравством. Захваљујући оваквој сарадњи у последње две-три године преко хиљаду приватних клиника (преко 35 посто њиховог укупног броја) добровољно се одрекло лиценце за вештачки прекид трудноће. У 16 региона у Русији абортуси се више уопште не врше у приватним медицинским организацијама. У целој земљи из месеца у месец расте број недржавних клиника које су се одрекле абортуса.
У неким субјектима РФ се запажа пораст наталитета. У томе помаже доследна политика руководилаца субјеката РФ којом се подржавају породица и деца. Као пример ћу навести Вологодску област у којој се ограничавање абортуса комбинује с мерама за пружање помоћи породици. У региону је први пут за 11 година престао да опада природни прираштај становништва, а 2025. године се наталитет повећао 3,7% у поређењу с претходном годином. Као пример ћу навести и Републику Крим. Од 2023. до 2025. године наталитет се у овом региону повећао за 3,3%.
— Какве стимулативне мере треба усвојити ради повећања наталитета?
— Треба решити питање побољшања стамбених услова породица с више деце. Шездесет посто таквих породица има кредитне обавезе и хипотеку. Треба учинити тако да се приликом рађања сваког новог детета у породици отписује део кредита. Тако се сад ради у Републици Мордовији. Ако се у породици која има кредит и хипотеку рађа треће дете, републичка власт отписује 30% кредита, а ако се роди и четврто дете, у потпуности исплаћује преостали део дуга.
Исплата помоћи за породице је једна од ефикасних стимулативних мера. Исплате за породице с више деце се још увек обрачунавају на основу имовинског цензуса, а не по броју деце која су рођена у породици. Међутим, у 40 региона у Русији овај фактор се већ узима у обзир: што више деце има у породици, тим је већа месечна помоћ за свако од њих. Мајчински капитал се засад исплаћује само за друго дете, а следеће исплате су једнократне.
Ако се ситуација посматра шире, јасно се види да треба активно радити на просвећивању жена. Већина њих не зна да абортус доводи до неплодности, болести органа репродуктивног система и рака дојке. Психолошке консултације играју важну улогу у пружању помоћи женама које доносе одлуку о томе да роде дете. По подацима Министарства здравства Русије 2024. године у евиденцију је уписано преко 48 хиљада жена које су се медицинским организацијама првобитно обратиле ради абортуса. Такође је важно да се ради с мушкарцима како би стекли снажнији осећај одговорности за породицу.
Не би било лоше да се размисли и о увођењу одвојеног школовања за дечаке и девојчице. Овакав систем је постојао од 1943. до 1954. године. Искуство гимназије „Светлост“ коју је основао блаженопочивши протојереј Димитрије Смирнов (1951-2020) и која ради већ преко 30 година показује да се у случају заједничке наставе у основној школи и раздвојене у средњој и вишим школама код деце формирају здрави модели улога полова.
Постоји још један фактор који поспешује пораст наталитета. То је развој сеоских насеља и оснивање малих градова са зградама с мање станова и са свом потребном инфраструктуром. Статистика показује да је удео породица с више деце у селима увек већи, јер у томе помаже природна животна средина.
— Вероватно је за даље спровођење породичне и демографске политике и пружање помоћи породици у Русији потребно усвајање нових федералних закона?
— Да, наравно. Врло угледни научници се сад залажу за то да се нерођеном детету по закону дају права на живот и медицинску помоћ. О томе говоре академик РАМН и РАН педијатар Александар Александрович Баранов и дописни члан РАН, доктор медицинских наука, професор, директор НИИ за урологију и интервенционстичку радиологију „Н. А. Лопаткин“ Олег Иванович Аполихин. Наш правни систем је нерођено дете већ индиректно признао за човека. По закону нерођено дете може да буде наследник; злочин против трудне жене се сматра за отежавајућу околност.
Код нас законодавно још увек није утврђен правни статус породице. Док тога нема, органи за туторство могу, на пример, да подигну оптужницу против родитеља због неодговарајућег вршења родитељских обавеза и да узму дете из породице, па да затим поставе питање ограничавања родитељских права, као и њиховог лишавања касније. Данас се породица не може правно заштитити, зато што није субјекат права. Правни субјективитет поседују држава, организација и физичко лице, тј. чланови породице, али не и сама породица. И ово питање данас треба покренути на највишем државном нивоу.
— Која достигнућа на путу решавања демографског проблема у Русији бисте посебно истакли?
— Његова светост патријарх Кирил је 2019. године отварајући XXIII Светски руски народни сабор истакао да одговорност пред садашњошћу и будућношћу Русије захтева да стабилан пораст броја становништва и побољшање здравља нације постану највиши државни приоритет. Данас се са сигурношћу може рећи да је стратешки императив који је изразио поглавар Руске Православне Цркве реализован. Дана 9. новембра 2022. године усвојен је декрет председника Руске Федерације бр. 809 „О одобравању Основа државне политике за чување и јачање традиционалних руских духовно-моралних вредности“. Као традиционалне вредности наводе се људски живот и достојаство, узвишени морални идеали, сложна породица и милосрђе. У декрету председника Русије од 7. маја 2024. године „О националним циљевима развоја Руске Федерације у периоду до 2030. године и у перспективи до 2036. године“ чување становништва, побољшавање здравља и животног стандарда људи, као и подршка породици, проглашени су за националне циљеве развоја. У складу с декретом председника бр. 1014 од 28. новембра 2024. године у оцењивању рада председника и губернатора субјеката Руске Федерације примењују се показатељи као што је збирни коефицијент рађања и број породица чији су се стамбени услови побољшали. Све ово говори о томе да је држава чула глас Цркве. Значајан допринос овоме су дали стручњаци Патријаршијске комисије за питања породице, заштиту мајчинства и детињства који су заједно с другим профилским синодским установама, Правном управом Московске патријаршије упорно и системски радили у сарадњи с органима државне власти на највишем нивоу.