Први светски рат, смутња и револуција, крах старе Русије, разарање вишевековних обичаја, крвави грађански рат, мученички пут Цркве и милиона Руса и трагична судбина породице последњег руског цара су теме за које интересовање нимало не слаби. Историчари, политиколози, књижевници и филмски радници сваки пут разматрају различите аспекте овог периода у историји наше отаџбине који није био нимало једноставан. Спорови не јењавају и покушаји да се открије истина се настављају.
Један од представника еснафа писаца који су се прихватили ове нимало једноставне теме је добитник Патријарашке награде за књижевност, писац из Тјумена Сергеј Сергејевич Козлов, који је недавно прославио свој 60. јубиларни рођендан. Разговор почињемо о стваралаштву, одговорности писца и нимало једноставној теми којој је посвећен роман „Романови: оданост и издаја“ који је објављен у већ неколико тиража. Наш разговор је занимљив и због тога што ово дело чини окосницу сценарија истоимене серије и дугометражног филма који ће се ове године појавити на екранима у земљи.
Сергеј Сергејевич Козлов, добитник Патријарашке књижевне награде, писац
– Сергеје Сергејевичу, ваша књига „Романови: оданост и издаја“ је прилично обимно дело. Коме је намењена? Ко сте мислили да ће бити ваш читалац, коме сте се обраћали и за кога сте посебно желели да вас чује?
– Књига је намењена свима. Мој коаутор и главни уредник књиге Дмитриј Мизгулин ми је буквално дисао за вратом. „Књига треба да буде свима занимљива, зато смањи мало те своје интелектуалне егзибиције. Језик треба да буде схватљив и професору и чистачици,“ – говорио је. А за реализам је одговарао наш историјски консултант – сјајан историчар-архивиста Владимир Хрустаљов. Он се више од пола века бави овом темом и „обуздавао“ је моју уобразиљу и сликовито мишљење.
Да, веома бих желео да млада генерација открије књигу, да се у њиховој глави појави слика драматичне историје наше домовине, да виде кретање тајних сила и да схвате истински смисао и цену оданости и издаје. Да схвате главно – велику истину Достојевског који је од пута револуционара кренуо путем хришћанског писца и који га је прешао у буквалном смислу с Јеванђељем у рукама.
„Романови: оданост и издаја“, књига Сергеја Сергејевича Козлова. Издавачка кућа „Комсомолска правда“, 2021. године. Фотографија: chitai-gorod.ru
Најжалосније је то што се 1991. године у страдалном Совјетском Савезу омивеном крвљу милиона људи издаја поновила по апсолутно истом клишеу... Још један потез у сложеној партији избацио је из строја велику империју. Зашто? Па зато што је грађена без Бога. Неко ће ми рећи: али империја је 1917. године ваљда била православна. Сложићу се, али уз неколико опаски: империја је директном издајом и својом равнодушношћу предала на муке венценосну Породицу којој се заклела на служење, при чему су безумно расположење револуције подржали и неки црквени јерарси. Касније су многи од њих постали исповедници и мученици... Ипак, боље је и позно кајање него никакво, него Јудина јасика. А наше „крем-друштво“ и представници „плаве крви“ су касније са сузама писали мемоаре о томе какву Русију смо изгубили.
Наше „крем-друштво“ и представници „плаве крви“ су касније са сузама писали мемоаре о томе какву Русију смо изгубили
Руска историја представља жалосну потврду народне мудрости о томе да је пут који води у пакао поплочан добрим намерама или да је најгоре „дабогда имао, па немао“…
И још нешто мало о књизи. Пажљиви читалац који је склон размишљању видеће у њој десетине такозваних „коинциденција“. Комбинације околности, имена и назива су такви да се човек и нехотице замишља над „промишљеношћу“ целог дејства. Међутим, сви ови делатници су смешни пред лицем Вечности. Они у својим плановима не рачунају на Бога.
На свечаној манифестацији примања Патријарашке књижевне награде.
А ми треба чешће да се загледамо у прозор или ако већ гледамо у екран телевизора или компјутера, треба да покушавамо да схватимо који анђео Апокалипсе је затрубио, а не да се наивно и идиотски одушевљавамо због техничког напретка и вештачке интелигенције и да јуримо у још једну паклену провалију.
Да, и треба имати на уму да је „Откровење“ Јована Богослова врло оптимистична књига... А надам се да је књига „Романови: оданост и издаја“ занимљива књига, што се засад потврђује заинтересованошћу читалаца за њу. Она и филм се међусобно допуњују.
* * *
Пошто роман чини основу сценарија за нови филм, тачније, чак за филм и за телевизијску серију, наш разговор би био непотпун кад питања не бисмо поставили аутору идеје и продуценту пројекта Олегу Александровичу Урушеву:
Олег Александрович Урушев, продуцент. Фото: pskov.kp.ru
– Олеже Александровичу, тема очигледно није једноставна и унапред се може очекивати талас критике. Притом, с различитих страна, не само од људи који се традиционално негативно односе према Николају II и „царском режиму“. Овде је унапред све јасно. Шта је вас покренуло да снимите филм „Романови. Оданост и издаја“?
– Истоимени роман тјуменског писца Сергеја Сергејевича Козлова је већ постао бестселер. Књига је продата у 30.000 примерака. Издавачка кућа „Комсомолска правда“ је поводом приказивања филма одштампала 10.000 примерака с корицама из филма. Књижевна основа романа је сценарио за серију од 12 епизода.
Написан је и сценарио за дугометражни филм (120 минута). Сиже нашег филма обухвата временски период од 1912. до 1918. године. То су Први светски рат, Фебруарска револуција, прогонство у Тобољск, сурово убиство целе царске породице и људи који су им блиски, а које су бољшевици починили 17. јула 1918. године у Јекатеринбургу.
У мени као човеку, који се темељно бави царском темом, негодовање изазива неправедно потцењивање улоге Николаја II. Нажалост, то није избегао ни Андреј Кончаловски у „Хроникама Руске револуције“. У њима је све прилично примитивно: цар је „слабић“, Лењин је „шизофреничар“ итд. Комунистима је увек било потребно да свој терор оправдају слабошћу Русије и цара. Међутим, и Французи и Енглези су се у своје време прилично потрудили да оцрне лик Николаја II правдајући своју издају и оправдавајући користољубиву издају царског рођака Џорџа V, енглеског краља.
Сцена из филма „Романови: оданост и издаја“
Совјетски историчари су просто блатили личност последњег руског цара. „Руске железнице“ у Русији данас годишње граде око 300 километара железничке пруге, а у време Николаја II се градило по 500 километара! Он је практично поново објединио огромну земљу од Владивостока до Санкт Петербурга претворивши је у једну целину! Николај II је родоначелник руске флоте подморница и ратне авијације Русије, што је захтевало развој инжењерске мисли. За време његове владавине су се појавили први планови за изградњу метроа! План за електрификацију земље, чувени ГОЕЛРО – све је то започето у време владавине Николаја II. Немојте заборавити да је Русија у то време била прва земља у свету по производњи пшенице! Ми смо овај „рекорд“ Русије вратили тек за време Путина! Постојао је највиши ниво образовања на селу. Николај II је био најдемократскији представник Романова. За време његове владавине се родио парламентаризам у Русији – Дума. И таквих примера има маса! У принципу, што се тиче историјског погледа на Николаја II близак ми је став митрополита Тихона који је он детаљно изложио у својој књизи и филму „Пропаст империје. Руска лекција“. И сви заборављају да је Николај II ступио на трон кад је имао 26 година и да је владао 27 година! Слаб цар не би толико опстао у Русији.
Ми на свој филм гледамо као на филм-упозорење. Није случајно то што се у називу налазе две речи: „Оданост и издаја“. Од 25 генерала само двојица нису издала цара – Нахичевански кан и Фјодор Келер. Двадесет три генерала су прекршила заклетву!!! Наравно, већ 10 дана касније многи су зажалили због тога, али већ је било касно... Зато желимо да савременом гледаоцу пренесемо следеће: и тада и сада много тога у земљи много зависи од оданости. Међутим, главно је то што никад и нико не може да изгради срећу на крви и издаји, а тим пре не може то да учини на крви деце. Јесте парадокс, али многе улице у руским градовима и дан-данас носе имена бољшевика-убица. У Тобољску, Перму и Јекатеринбургу постоје улице „крвавог ложача“ Павела Хохрјакова.
Сцена из филма „Романови: оданост и издаја“
– Кад сте почели и наставили рад на филму, затражили сте благослов, помоћ, савет и консултације од клира и свештеноначалија Руске Православне Цркве. Реците нам нешто о томе.
– Наш главни историјски консултант је историчар-архивиста Владимир Хрустаљов. То је човек који се преко 50 година бави историјатом породице Романов. Под његовим руководством су издата сва писма самог Николаја II, његове супруге царице Александре Фјодоровне и великог кнеза Михаила. Такође, консултанти су били митрополит јекатеринбуршки и верхотурски Евгеније, сабрат московског Сретењског манастира јеромонах Игњатије, који је иницијатор и инспиратор многобројних пројеката посвећених породици Романов. Ту су и директор музејског комплекса у Тјумену Светлана Јурјевна Сидорова и директор комплекса „Царско село“ Олга Владиславовна Таратинова.
Наш пројекат су подржала петорица митрополита: митрополит јекатеринбуршки и верхотурски Евгеније, митрополит санкпетербуршки и ладошки Варсануфије, митрополит тобољски и тјуменски Димитрије, митрополит пермски и кунгурски Методије и митрополит хантимансијски и сургутски Павле.
Врло брижљиво прилазимо историјским документима. И снимали смо на историјским локацијама: Тобољски Кремљ, Петропавловска тврђава, Александровски дворац, музеј-национални парк „Катаринин парк“, Камеронова галерија и музеј Породице цара Николаја II у Тобољску, где су провели последњих 9 месеци прогонства. Становници Тобољска кажу: „Наш град је спасио породицу Романов“.
На сету за снимање
– Каква је принципијелна разлика између телевизијске верзије – серије и дугометражног филма чије приказивање је у припреми?
– Биоскопски филм је бајопик, историјат породице од 120 минута. У биоскопима у земљи ће почети да се приказује већ 24. септембра 2026. године, а серија од 12 епизода је историјски кримић у којем се, између осталог, говори о покушају руских официра да спасу породицу у Тобољску. Гледаоци ће серију видети на „Првом“ телевизијском каналу после програма „Време“.
Руска Православна Црква је породицу Николаја II канонизовала као свете страстотрпце. Ми овом моменту приступамо са великим страхопоштовањем. Али наравно, у филму постоје неке „корелације“ и нека временска одступања. Истовремено желим да истакнем да ни сама историјска наука не стоји у месту – објављују се нова документа.
Сижејна линија серије се гради на теми специјалних служби, како би се данас рекло. Енглеске специјалне службе су у то време заиста убиле неколико врло утицајних пацифиста у Европи који су ометали започињање рата између Русије и Немачке. Енглеској је био потребан рат који би ослабио обе земље, а Британци би поново били на добитку. Конфронтација енглеске, француске и руске обавештајне службе је у то време била врло оштра – и то је приказано у нашем филму.
Конфронтација енглеске, француске и руске обавештајне службе је у то време била врло оштра – и то је приказано у нашем филму
Сцена из филма „Романови: оданост и издаја“
– Међутим, могућа је и критика због тога што глумци личе или не личе на историјске личности. То је практично неизбежно, ко год да се прихвати ове теме и историјског периода
– Режисер филма је Василиј Чигински. Он је својевремено снимио изванредан краткометражни филм „Напад мртваца: Осовец“, који је на интернету имао преко 20 милиона прегледа. У филмографији режисера су дела као што су „Лав Јашин. Голман мојих снова“, „Херој 115“, „Први после Бога“ и др.
Наша глумачка екипа је заиста моћна. Трудили смо се да постигнемо историјску сличност, али то није шоу двојника.
Трудили смо се да постигнемо историјску сличност, али то није шоу двојника
Николаја II игра изванредан глумац Виталиј Кишченко који је добио благослов од архимандрита Алексеја (Вилажањина). Јеромонах Александар (Серпењинов) је за улогу доктора Боткина благословио Сергеја Тезова. За улогу царевића Алексеја изабран је Денис Пропалов који је добио благослов од протојереја Алексија Рохманова. Улогу Александре Фјодоровне игра Ксенија Кутепова. У филму играју Сергеј Степанченко, Дмитриј Дјужев, Иван Колесников, Јекатерина Гусева, Јевгениј Муљар, Владимир Алмазов, Јуриј Кузњецов-Тајожни и други познати глумци.
Међу нашим главним партнерима су „Фонд филма“, „Први канал“ и компанија „СИБУР“. У снимању филма помажу влада Тјуменске области и губернатор Александар Моор лично. Такође смо добили помоћ и од Пермске филмске комисије. Дистрибутер филма је „Наше кино“. С многим нашим партнерима сарађивали смо на филму „Тобол“. У Тобољску где је овај филм снимљен вишеструко се повећао број туриста! Нови филм је снимљен у градовима „Императорске маршруте“. Сигуран сам да ће број туриста порасти и после премијере „Романови. Оданост и издаја“. Приказивање филма почиње 24. септембра 2026. године.
Сцена из филма „Романови: оданост и издаја“
– Коме бисте пре свега посаветовали да погледа ваш филм?
– Наш филм је за целу породицу! Надамо се да ћемо добити ограничење за узраст 12+. Успели смо да сцену стрељања снимимо симболично и сликовито, а не крваво.
Ово је филм о великој љубави Николаја и Александре и других чланова породице Романов. Сазнаћете последњу истину о убиству породице руског цара Николаја II и зашто је Српска Православна Црква породицу Николаја II канонизовала још 1938. године.