Дана 13. септембра митрополит белгородски и староосколски Јован служио је чин освештања храма мученика Јована Војника у Парку сећања. Ово је први храм у Русији који је у потпуности инклузиван. Овде је предвиђено све што је потребно људима с поремећајима вида, слуха и локомоторног апарата. Посебан правац у раду храма представља духовна рехабилитација ветерана специјалне војне операције.
Богослужење је обављано са сурдопреводом и аудиодескрипцијом. После појања „Оче наш“ владика је на језику гестова показао возглас „Мир свима“. На служби су се молиле заједнице људи с поремећајима слуха из Белгорода, Губкина и Старог Оскола, као и белгородска заједница слабовидих. На службу је ради поклоњења верника достављена икона Мајке Божје „Чаша трпљења“.
Храм у којем је све осмишљено
Тактилне иконе које се могу прочитати прстима. Молитвени текстови написани Брајовом азбуком. Навигација за људе који не виде. Широки пролази за инвалидска колица. Расвета која не заслепљује слабовиде. Све ово је пројектом предвиђено још пре почетка изградње, заједно с људима који ће долазити овамо. Међутим, људи су главни. Старешина храма протојереј Георгије Власенко две деценије води духовну бригу о заједници слабовидих, а његови помоћници – јереј Александар Дуњазин и попадија Марина Сердјук – воде бригу о људима с оштећеним слухом, као и врхунски стручњак за аудиодескрипцију Надежда Горјаинова. Сад ће сви заједно радити.
„Први пут су код нас дошли и распитали су се пре почетка градње, – каже председник Белгородског одељења Сверуског друштва глувих Јуриј Шашњин. – Саветовали су се с нама. И све је урађено како треба. Посебно смо захвални владики на томе што је данас користио гестове на богослужењу. То је био гест ‘мир свима’. Сву су га приметили.“
Зашто је саграђен баш овде
Парк сећања је место на којем постоје масовне гробнице. Испод ових дрвореда почива преко две и по хиљаде цивила и ратних заробљеника које су фашисти стрељали у годинама окупације.
„Сећање је темељ патриотизма, – рекао је председник Белгородске обласне думе Јуриј Клепиков на церемонији. – Не смемо дозволити да се историјско сећање промени, изврне и избрише. Веома је важно то што је овај храм заиста једини у нашој земљи који људима с посебним потребама омогућава да дођу, да се помоле и да открију душу.“
Храм је освештан у част Јована Војника – свеца који је за време цара Јулијана Одступника одбио да убија хришћане и који је помагао рањеним војницима који су остали без помоћи.
„Избор у чију част ће храм бити освештан условљен је догађајима данашњице, – објаснио је митрополит Јован. – Бринемо се о људима који се враћају са СВО и овај храм не сме остати једини такав.
Председнички програм за рехабилитацију
Храм је изграђен у оквиру председничког програма за рехабилитацију учесника у СВО. Овде је за ветеране створен простор за рехабилитацију, духовне разговоре и молитвени мир.
Поред могућности да учествују у Тајнама за ветеране су планиране сеансе психолошке помоћи. Између осталог, одржаваће их свештници који су раније били војна лица.
„Веома је важно то што људи размишљају о борцима који се враћају и што цене њихов допринос, – рекао је ветеран СВО Алексеј Пољников. – Ово је храм за све. Међутим, веома нам је пријатно то што је посвећен Јовану Војнику. Момци овде могу да се помоле и да отворе душу. И да виде да их други знају, да их се сећају и да их цене.“
„Већ смо с друштвом слабовидих и људи с поремећајима слуха говорили о томе шта је потребно да се максимално уради како би се управо у друштву, у храму, људи враћали у наш социјални живот и како би се осећали потребнима у свакој ствари,“ – истакао је митрополит Јован.
„Овај храм ће постати место које привлачи све ветеране-повратнике, – каже сенатор Ана Кочерова. – Међутим, сигурна сам да ће постати и место које привлачи жене, супруге и мајке, које чекају своје ближње. Удовице и мајке које су изгубиле своје хероје. А знате ли шта нас највише радује? У храмовима се повећава број деце. То значи да смо с Богом.“
„Поклон који смо добили“
Председник белгородске регионалне друштвене организације „Сверуског друштва слепих“ Анатолиј Коваљов је говорио у име свих инвалида вида. Његове речи нису звучале као званични говор, већ као лична захвалност.
„Пре свега бих желео да се у име друштва слепих захвалим владики и свим руководиоцима града на поклону који смо данас добили од њих. Храм је отворен. Примите нашу огромну захвалност за то што сте успели да нам дате овакав поклон,“ – рекао је Анатолиј Коваљов.
Анатолиј Дмитријевич је такође истакао да су сад слепи и слабовиди становници Белгорода добили место на којем могу не само да присуствују служби, већ и да у потпуности учествују у њој.
Како је саграђен за пет месеци
На месту будућег храма налазила се капела Почајевске иконе Мајке Божје. Хтели су да је рестаурирају, али су за то била потребна велика финансијска улагања. Онда је владика предложио да се изгради нови храм – мали, али прилагођен људима с инвалидитетом.
„Много сам градио у животу, али сам се први пут срео с тим да су сва организациона питања решавана без мог учествовања и без учествовања епархије, – признаје Несветајло. – Главни извођач је све урадио врло квалитетно и добро. Радови су почели тек у априлу, а данас већ видимо храм.“
„Михаил Анатолијевич је као прави војник рекао: преузећу на себе главни део изградње, – додао је митрополит Јован. – То је био врло храбар поступак. Живео је овде у близини и шетао се овим парком. Желео је да уради нешто за свој завичај.“
По декрету Његове светости патријарха московског и целе Русије Кирила Михаил Несветајло је награђен орденом Руске Православне Цркве светог благоверног кнеза Димитрија Донског III степена.
Орден који је уведен 1. октобра 2004. године постао је једна од највиших награда Руске Православне Цркве које се додељују за рад на пољу сарадње Цркве и армије. Уручује се свештенослужитељима, војсковођама, ветеранима Другог светског рата и другим људима који су испољили храброст приликом заштите отаџбине и који пружају духовно-моралну помоћ војницима.
У центру ордена се налази златасти медаљон с приказом светог кнеза Димитрија Донског. На дијагоналама крста се налазе позлаћени мачеви усмерени надоле. Управо овај симбол – мач, положен ка подножју крста – је у великој мери у складу са историјатом храма Јована Војника, светог ратника који је одбио да употреби оружје против голоруких људи.
Јуриј Шашњин, Анатолиј Коваљов и помоћник епархијског јереја за градњу Сергеј Черњавски су удостојени медаља светитеља Јоасафа I степена. Медаља свештеномученика Никодима I удостојени су Николај Јевгенијевич Степашов, Људмила Чуприна, Иља Сиљченко и архитекта Виталиј Бакрашов. Градитељи и инжењери су добили архијерејске повеље.
Парк сећања очекује реконструкција великих размера
Храм Јована Војника је само први корак. После њега почиње одавно очекивана реконструкција целог Парка сећања. Градоначелник Белгорода Валентин Демидов то назива „дугоочекиваним пројектом“ чија реализација почиње симболично – од храма.
Парк ће сачувати меморијалну функцију, али ће притом постати потпуно доступан слепим и слабо покретним посетиоцима. Пројекат треба да створи све услове за пријатан боравак људи с ограниченим здравственим могућностима.
Почетком 2026. године Парк сећања је добио статус природне зоне са специјалном заштитом. На територији парка није дозвољена изградња. Дозвољени су само уређивање површине, хортикултура, разонода и одржавање верских обреда.
„Уредићемо парк, један од омиљених паркова Белгорођана, – рекао је градоначелник Белгорода Валентин Демидов. – Овај храм је приступачан за све, без обзира на здравствена ограничења. И овамо ће долазити људи. Биће пун исто као данас.“
Фотографије ђакона А. Кљујка