Прича коју су прочитали на руском сајту Православие. Ру о Срећку и Лазарки Симић из Ораховца, у чију су кућу 21. децембра упали провалници и однели све што се могло однети, оставивши иза себе пароле УЋК на зидовима, дирнула је двојицу Чеха из Прага. За Ораховац су и раније знали, долазили су ту код својих пријатеља Срба, упознали људе.
Из Чешке су већ донели ТВ апарат, ДВД плејер и пеглу које су њихови пријатељи послали. ,,Ови зидови, са великим УЋК натписима морају бити окречени“- помислио је Радован, посматрајући дубоко потресеног Срећка који је седео на каучу уништеном лудовањима провалника. Уз помоћ српских пријатеља довели су мајстора и договорили се са њим да среди собу, окречи зидове, префарба одређене делове, чим прођу Божићни празници, и још купе нови кауч. Стари Симићи нису могли да верују да је неко из далеке земље дошао само због њих и донео све што им је било потребно. Док је Срећко само ћутао, Лазарка се захваљивала, и благосиљала младиће који су са мајстором прикључили веш машину и бојлер, повезали ТВ и дуго, благо разговарали са њима.
-Нека вас Бог награди, децо моја, понављала је неколико пута Лазарка. -Стари смо и болесни, без машине и бојлера тешко, не бих могла ништа да урадим, ни да оперем све ове ствари које су нам растурили. А знам да су ово урадили да би нас натерали да продамо кућу. Да нисмо стигли, чим нам је комшија јавио, кућу би нам и запалили, да би је купили за мале паре. Хвала вам, хвала много!
Радован, чији је отац Србин са Пала, а мајка Чехиња, одлично говори српски језик. Пре пар година после прве посете Ораховцу и светињама Косова и Метохије одлучио је да се крсти у Православној цркви Успења Пресвете Богородице на Олашанима у Прагу, код протојереја Срђана Јаблановића, где се у септембру и венчао са Чехињом Габријелом.
Међу пријатељима које је Радован, у жељи да их упозна са страдањима српскога народа , доводио на Косово и Метохију био је и Чех Патрик, коме је Радован кумовао на крштењу у истој цркви у Прагу. Патрик је добио име Никола, по Светом Николи, чију је икону из 1847.са пријатељем фотографом, спасио из згаришта цркве Светог Николе у Приштини, запаљене од шиптарских екстремиста 18. марта 2004.године. После обнове цркве рестаурирану икону су Никола и Радован вратили у Приштину. Сада је на месту на којем је деценијама пре стајала.
P.s. Ja sam mogla pomoi radom u kolama kao pedagog i ila sam iz Nia 2004/2005.g dva puta nedeljno u mestima Vrbovac,Vitina,Mogila i Klokot,a dva dana sam ila za Aleksinac gde sam radila kao profesor i predavala tri pedagogije studentima za vaspitae. Tu svoju radnu godinu iz svog radnog staa smatram najhumanijom godinom.