Српска православна црква Успења Пресвете Богородице у Ливну (Федерација Босне и Херцеговине) изграђена је 1859. године на земљишту које је за њену изградњу уступио бег Мехмед Гагић. Градњу су финансирали богати православни трговци из Ливна, које је у то вријеме било важно трговачко средиште из којег се трговало са Далмацијом, тада под аустроугарском влашћу, и с трговачким центрима у унутрашњости Босне, који су били под турском влашћу.
![]() |
Црква Успења Пресвете Богородице у Ливну |
Током посљедњег рата у Босни и Херцеговини иконе су претрпиле велика оштећења и доведене су готово до непрепознатљивости. Рестаураторка и конзерваторка Дијана Пешикан Егић заједно са колегама из Музеја Републике Српске у Бањалуци спасила је „Јерусалиме“, специфичне ходочасничке иконе које су православни поклоници Христовог гроба доносили са путовања у Свету земљу.
За рестаурацију су биле потребне двије године стрпљивог и вриједног рада, а резултат који је добијен просто је запањујући. Иконе се тренутно налазе у Бањалуци у Музеју Републике Српске, након чега се враћају кући, у цркву у Ливно.
![]() |
![]() |
![]() |
„Јерусалими“ су специфични по томе што носе централну слику Христовог гроба дату у архитектонском пресјеку, али и других мјеста које су ходочасници, хаџије, обилазили на свом светом путовању. А на тим ходочашћима догодили су се различити догађаји описани у Библији и предањима па су и они такође осликани. Збирка која је рестаурисана, проглашена је 2004. године за културно добро Босне и Херцеговине.
![]() |
![]() |
Још 1991. године његова светост патријарх српски Павле изговорио је сљедеће у Цркви Успења Пресвете Богородице у Ливну: “Ми се сабрасмо данас у овом храму, гдје су се кроз вијекове окупљали наши преци и у миру и у слободи и у доба ропства, да се заједнички једном Богу у Светој Тројици помолимо. Имамо се коме молити и имамо се зашта молити, увијек, а камоли у овако несретно вријеме када се гине, пролијева људска крв, уништава тешко стечена имовина. Зато, да се заједнички обратимо Богу мира и љубави који је мир наш и који је рекао: Мир свој остављам вам, мир свој дајем вам. Тај Божји мир вратиће се међу нас ако се и ми истински вратимо Богу и послушамо ријеч светог апостола Павла: Колико до вас стоји, мир имајте са свим људима. На такав начин, као миротворци, постаћемо заиста синови и кћери Божји и ваљда сјетити се да смо браћа и да је људска крв проливена увијек и свугдје – крв брата. Ако то заборавимо и умјесто братске и хришћанске љубави завлада мржња, затираћемо се звјерски и нељудски и уништити у нама све људско и хришћанско, као што је на нашу општу несрећу бивало и бива”.