Драгана Печанац. Нови живот икона цркве Успења Пресвете Богородице из Ливна

Српска православна црква Успења Пресвете Богородице у Ливну (Федерација Босне и Херцеговине) изграђена је 1859. године на земљишту које је за њену изградњу уступио бег Мехмед Гагић. Градњу су финансирали богати православни трговци из Ливна, које је у то вријеме било важно трговачко средиште из којег се трговало са Далмацијом, тада под аустроугарском влашћу, и с трговачким центрима у унутрашњости Босне, који су били под турском влашћу.

Црква Успења Пресвете Богородице у Ливну

Посебну културно-историјску вриједност у ливањској цркви представља богата збирка икона. Иконе су рад српских, македонских, грчких и руских сликара, а настале су у раздобљу од 15. до 19. вијека. Неке од ових икона су поклон других црквених општина или имућнијих појединаца из Ливна, Сарајева, Мостара, херцеговачких манастира и градова. За иконе из циклуса на којима су представљени апостоли сматра се да су припадале иконостасу старе дрвене цркве у Застињу. Циклус је рад непознатог грчког сликара с краја 18. или почетка 19. вијека.

Током посљедњег рата у Босни и Херцеговини иконе су претрпиле велика оштећења и доведене су готово до непрепознатљивости. Рестаураторка и конзерваторка Дијана Пешикан Егић заједно са колегама из Музеја Републике Српске у Бањалуци спасила је „Јерусалиме“, специфичне ходочасничке иконе које су православни поклоници Христовог гроба доносили са путовања у Свету земљу.

За рестаурацију су биле потребне двије године стрпљивог и вриједног рада, а резултат који је добијен просто је запањујући. Иконе се тренутно налазе у Бањалуци у Музеју Републике Српске, након чега се враћају кући, у цркву у Ливно.

- Ове иконе су рађене техником јајчане темпере на платну, а на њихово тадашње стање утицали су услови чувања. Иконе су великих димензија, а како су рађене на платну, који је веома осјетљив носилац слике, то је тежа била манипулација па су тако највероватније и настала толика механичка оштећења. Осим оштећења, ту су и неодговарајући услови чувања, јер је кров цркве оштећен током рата због чега су биле изложене и повећаној влажности, а онда и температурним разликама. Због свега тога, дошло је до неуједначеног ширења и скупљања платненог носиоца што је довело до опуштања и набирања платна и оштећења на бојеном слоју и позадини - објашњава Дијана Пешикан Егић.

Она додаје да је на појединим дијеловима бојени слој заједно са подлогом потпуно уништен, а да је на икони кашираној на дрвеној основи дошло до пуцања и раздвајања дасака што је довело до јаких деформација, како на платну, тако и бојеном слоју. Уз све то, током времена на површини бојеног слоја се створио дебео слој наслага од прљавштине и чађи што доприноси лошем изгледу икона.

- Послије анализе стања, конзерваторских испитивања и схватања да се иконе враћају у цркву у којој нема контролисаних услова чувања, одлучено је да се третирају и подлијепе традиционалним смјесама воска и смоле. Ове методе су се показале добро у условима чувања у хладним и влажним ентеријерима цркава и ризница, а имају добре импрегнационе карактеристике и велику отпорност на микроорганизме. Комбинација традиционалних и савремених метода дала је добре резултате. Реконструкције оштећења бојених слојева и подлоге су урађене у циљу побољшања укупног изгледа икона и враћања изгубљеног интегритета. Све фазе рада на иконама смо документовали и може се јасно видјети како је текао процес рада - објаснила је она.

„Јерусалими“ су специфични по томе што носе централну слику Христовог гроба дату у архитектонском пресјеку, али и других мјеста које су ходочасници, хаџије, обилазили на свом светом путовању. А на тим ходочашћима догодили су се различити догађаји описани у Библији и предањима па су и они такође осликани. Збирка која је рестаурисана, проглашена је 2004. године за културно добро Босне и Херцеговине.

Дијана Пешикан Егић је истакла да се сличне иконе налазе у свим православним земљама и крајевима Балкана и Блиског истока, у којима је било раширено ходочашће на Христов гроб. Оно што се планира у току ове године јесте конзервација и рестаурација 30 икона из збирке цркве Успења Пресвете Богородице у Ливну, чиме би били завршени комплетни конзерваторско-рестаураторски радови читаве збирке икона.

***

Још 1991. године његова светост патријарх српски Павле изговорио је сљедеће у Цркви Успења Пресвете Богородице у Ливну: “Ми се сабрасмо данас у овом храму, гдје су се кроз вијекове окупљали наши преци и у миру и у слободи и у доба ропства, да се заједнички једном Богу у Светој Тројици помолимо. Имамо се коме молити и имамо се зашта молити, увијек, а камоли у овако несретно вријеме када се гине, пролијева људска крв, уништава тешко стечена имовина. Зато, да се заједнички обратимо Богу мира и љубави који је мир наш и који је рекао: Мир свој остављам вам, мир свој дајем вам. Тај Божји мир вратиће се међу нас ако се и ми истински вратимо Богу и послушамо ријеч светог апостола Павла: Колико до вас стоји, мир имајте са свим људима. На такав начин, као миротворци, постаћемо заиста синови и кћери Божји и ваљда сјетити се да смо браћа и да је људска крв проливена увијек и свугдје – крв брата. Ако то заборавимо и умјесто братске и хришћанске љубави завлада мржња, затираћемо се звјерски и нељудски и уништити у нама све људско и хришћанско, као што је на нашу општу несрећу бивало и бива”.

Ваш коментар

љубица

Нека је слава Господу и пресветој Богомајци што су ове предивне иконе обновљене, а посебно хвала конзерваторки на труду! Много хвала у име свих нас православних рођених у "проклетом Лијевну ђе у њему бијели се кула; онђе ће нас бити и мучити, пребијати и ноге и руке и вадити наше очи чарне! О синови моји, соколови ...", а међу којима сам најгрешнија и рођена далеке 1958. нове ере.