Царским часовима, вечерњом службом Великог петка и
јутрењем Велике суботе у манастиру Светих Архангела код
Призрена обележен је Велики петак, дан када је Господ Исус
Христос страдао за спас читавог човечанства. Игуман
манастира, архимандрит Михајло и парох призренски јереј
Слободан Ђорић су носећи плаштаницу, у пратњи десетак
верника из Призрена и Ораховца, кренули у погребну литију
око рушевина велике манастирске цркве.
Уз
жубор Бистрице, и звуке клепала, испод Крстаца, чула
се молитва, преплетена са надом да ће ускоро у
Призрену Васкрснути живот српскога живља, као што је
Господ васкрсао и као што овај вишевековно опустели
манастир васкрсава. По завршетку литије Плаштаница је
положена у ,, Христов гроб“, на сточић, посебно
украшен шареним јајима, цвећем и свећама, пред којом
су певане статије. Милица је са својом мајком Евицом,
деда Адамом, њиховим верним заштитником, и још две
старице из Призрена, бдела крај ње.
Дан
када је Господ Исус Христос страдао посебно се осећа
у страдалном Призрену, где почетком маја 2013. године
битише свега неких петнаестак Срба. Међу њима и
једино дете, мала Милица Ђорђевић. Осим у свом стану
највећи део детињства проводи у манастиру Светих
Архангела. Најсрећнија је у великом манастирском
дворишту по коме јури за лоптом, бере цвеће за своју
мајку и игра се са старим деда Адамом. А на службама
у капелици одзвања њен глас када прати молитве оца
Михајла.
