Као што нема породице у Срба православних, која не слави крсну славу, тако и нема домаћице у Ораховцу и Великој Хочи, а да не уме традиционално да нашара славски колач.
Иако на сваком колачу морају бити обавезни симболи крст од плетенице или листића, печат Исуса Христа и руке Пресвете Богородице, грожђе, клас жита, колевка, тор са овцама, врапци или голубови, буре за вино и ракију, књига и коло (врста старинске свеће од воска) , свака домаћица има свој начин шарања колача и сви се колачи разликују један од другога.
Најважнији симболи на колачу који значе живот, наследство, веру... опевани су и у обавезној славској песми ,, Ај у чије се здравље вино пије, све му здраво и весело било, родило му се гројзе и пшеница, и у кућу све мушка дечица, и у тору сва женска јагањца. Алилуј, нашега домаћина Господи помилуј...“ Осим ових устаљених симбола, домаћице, зависно од умешности, праве разне цветове, листове, плетенице, воћкице и разноразне украсе, како би колач био украшенији и лепши од осталих.
Шаре за колач тзв. ,,фигурице“, домаћице праве од бесквасног теста да не нарасту, већ да остану у истој величини у којој су направљене. Пошто се готове шаре поређају на нарасло тесто умешено од брашна, квасца, соли и освећене воде, колач се ставља у рерну да се пече. Готов колач домаћин сутрадан, на дан славе, уз жито, носи у цркву, где га свештеник освећује и ломи са домаћином. И тек по окончању тог чина колач и жито се доносе кући и прво се њима послуже гости који долазе на славу, па онда могу да се служе осталим ђаконијама са славске трпезе.
.
