Сто година од битке на Мачковом камену

    

Ове године 20. септембра на топографском чвору Мачков камен одржана је Централна манифестација обележавања стогодишњице битке на Мачковом камену.

Званична церемонија је започела парастосом који је служио Епископ шабачки Лаврентије са свештенством. Након војног помена венац на спомен костурницу је положио Председник Републике Србије Томислав Николић.

    

У делу државне церемоније венце су положили и министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, представник Народне скупштине и председници општина Љубовије и Крупња, као и многа удружења и грађани који негују традицију ослободилачких ратова Србије, са Косова и Метохије, из Ужица, Бечеја, Београда, Лознице…

    

Организатор скупа било је Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања у сарадњи са Општином Љубовија и Општином Крупањ. Спомен-костурница на Мачковом камену је обновљена 2013. године средствима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Десетинама година је ова важна спомен-костурница на Мачковом камену била затрављена, запостављена. „Била је то у комунизам заробљена Србија која се иживљавала и на Гавриловићу, чувеном мајору српске војске који је бранио Београд, а њега, вишеструко рањеног, својим телима, гинући, бранили његови војници”, указао је Председник Републике Србије г. Николић.

    

Пред око више од хиљаду посетилаца Председник Србије се обратио следећим речима: „Мачков камен је српски Термопил, битка коју би много пре данашњег дана сваки народ уздигао на пиједестал светиње и поноса, националне легенде која је узвишени историјски пример жртве за спас и одбрану отаџбине и народа. Данас то чинимо узвраћајући прецима сећањем и поштовањем, поручујући потомцима да је ово место светилиште, учионица историје и поноса,” поручио је Председник Србије, према чиjим речима, то није био судар двеју војски, него два историјска, цивилизацијска концепта – једног који би да освоји туђе и другог који брани своје.

Уследио је културно-уметнички програм у извођењу хора Црквене општине Шабац и глумца Шабачког народног позоришта Синише Максимовића. Водитељ програма је била Маријана Петаковић.

После завршетка званичне државне церемоније уследило је полагање венаца многобројних борачких организација из Србије.

Захвалницу за изузетан допринос неговању ослободилачких традиција Савез удружења потомака ратника 1912-1920 уручило је Сретену Цветојевићу.

    

Манастир Соко, посвећен Светом Владици Николају Српском, и овом приликом био је домаћин за све госте и учеснике обележавања стоте годишњице Битке на Мачковом камену.

* * *

После пораза на Церу, који је за непријатеља био тежак морални ударац, непријатељска команда одлучује се за нову офанзиву против Србије. Године 1914. осмога септембра започета је офанзива позната као „битка на Дрини". То је једна од најкрвавијих битака коју је водила српска војска у Првом светском рату. Кулминација битке на Дрини био је Мачков камен на планини Јагодњи изнад Крупња.

На Мачковом камену и околним положајима погинуло је 115 српских официра, а рањено 176 официра, међу којима и принц Ђорђе Карађорђевић. Укупни губици на српској страни је око 15.000 бораца избачених из строја. Непријатељ је тога дана пребројао 2000 мртвих од тога 1200 својих и 800 српских војника.

О овој бици до сада није много објављивано, јер то није била победа српске војске. Остала је у сенци великих победа и на Церу и Колубари. Међутим, ова битка има велики значај, јер није дозволила непријатељу да за три дана, по Поћорековом наређењу, овлада Јагодњом и Соколским планинама, па је после 13 дана тешке борбе непријатељ, тотално изморен и десеткован, са укупним губицима 16000 избачених из строја.

Српски народ није дозволио да кости изгинулих ратника мученика остану разбацане на стратишту. Одужио се сенама својих отаца достојним споменицима - црквом спомен-костурницом у Крупњу и капелом на Мачковом камену.

Низом манифестација у Крупњу и Љубовији обележено је стотину лета од битке на Мачковом камену; посебно је значајан филм који је први пут у оваквој форми снимљен и представљен 16. септембра у Етнографском музеју у Београду "Овде ни птице више не певају" ауторског пара Добривоја и Добриле Пантелић. Домаћин премијере филма била је Општина Љубовија, што је још један у низу пројеката којим се обележава 100-годишњица битке на Мачковом камену.

Зорица Зец

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×