27/11/2009
Бранко Радун
Довољно је рећи да је потребно да се трудимо да очувамо наше традиционално писмо и да га буде што више у употреби па да вас етикетирају као ксенофоба и националисту
Шта ми можемо учинити у овом моменту? Готово ништа осим да тражимо од Русије да стави вето на овако неправедно дефинисану резолуцију
Вери у народну изабраност у Србе као “народ Божији” се природно прикључује и специфично за српски средњи век изражено родољубље и верски доживљен патриотизам.
Која претпоставка се намеће после прочитаног наслова „Били су нападнути јер су говорили српски“? Извесно, прва помисао је да су нападнути Срби, рецимо у Загребу, Зеници или Приштини. Готово да нико не би помислио да је реч о инциденту који се догодио у северној српској покрајини. Но, у ноћи између 11. и 12. септембра екстремисти мађарске националности брутално су у Темерину напали петорицу српских дечака, дословно их премлативши металним шипкама и ланцима. Мађарским хулиганима и неофашистима који се окупљају на том месту чињеница да се неко усудио да у тој улици говори српски језик учинило се као „провокација“, иако је та улица баш усред земље Србије.
У Србији се осим политичке битке око Косова, то јест око прихватања или одбијања „реалног стања на терену“ води још једна битка, на дубљем духовном нивоу. То је битка за идентитет који је код нас утемељен на видовданској оријентацији и традицији. Краће речено – није довољно Србима отети Косово и натерати их да то прихвате као „реалност“ већ је потребно и да се видовданска идеја потисне и по могућству деформише до непрепознатљивости. Дакле осим битке за косовску територију води се и битка за српску душу. Циљ је не само одрицање од косовске земље већ и одбацивање видовданске идеје која је оса националног идентитета.
