19/4/2012
Сергеј Мазајев
У Посланици светог апостола Павла Римљанима стоје занимљиве речи: «А ваша се послушност разгласи свуда. Зато се радујем због вас; али хоћу да сте ви мудри за добро, а безазлени за зло». О каквој се мудрости ради? Зар је за чињење добра неопходно ишта друго, осим жарке жеље да се оно учини?
Нетачно дефинисавши своје стање као љубав човек радосног лица хита у сусрет злочину. И већ зрео човек, глава породице, одлучује да напусти жену и троје деце зато што је имао несрећу да се заљуби у своју младу секретарицу.
Савремена култура не нуди девојци током одрастања идеју јасну и достојну да се супротстави навали подсмешљивих питања којима се блати врлина девствености: «За кога се чуваш?», «Хоћеш да будеш жена или калуђерица?». Осетивши се рањеном у саму срж свог бића, девојка почиње да слама природну стидљивост, преживљава нешто слично кајању путника коме је измакао воз, и зато жури да по сваку цену спозна тајне брака.
