31/12/2012
Никита Филатов
Лет у космос-да ли је то подвиг или обичан посао само у екстремним условима? Валентин Васиљевич Петров сматра: безусловно, подвиг, и морамо знати о тим подвизима, морамо да их се сећамо, да говоримо њима што више можемо јер је космонаутика наш понос. Ко од нас може да каже када је био предходни лет у космос и у којој екипи? Бојим се, појединци. Космонаутика је, авај, већини постала незанимљива.
Схиархимандрит Илий (Ноздрин), Никита Филатов
Равнодушни однос према блиским људима, незаинтересованост за туђу невољу, апатија као уобичајено стање душе... То је готово постало норма. Зашто је равнодушност тако распрострањена данас? Шта да се ради ако и хришћанин осећа неку умртвљеност душе? Како да духовни пастир не постане сличан свештенику из приче о добром Самарићанину?
Како да имамо хришћански однос према несрећама? Зашто свеци често страдају? Да ли болест може бити казна? И шта је казна са тачке гледишта вере?Таква питања смо поставили протојереју Валеријану Кречетову.
Владика Данило, митрополит Архангелски и Холмогорски је своје епископско служење започео у вероватно најудаљенијем региону од центра: 2001-2010. године предводио је Јужносахалинску и Курилску епархију. Затим је из далеког Севера био «пребачен» на релативно ближњи – у Архангелск.
У Цркви се врло често може чути призив: „Радујте се!“ А шта је радост? Како је осетити? Можемо ли се радовати када је око нас много тешког, драматичног, па чак и трагичног? Са овим питањима смо се обратили једном од најстаријих московских клирика - настојатељу храма Рођења Пресвете Богородице у Крилатском, протојереју Георгију Брејеву.
Црна мачка, празна кофа, број 13, посебно ако пада у петак... Знакова који најављују неуспех или неку несрећу има много. Добро је што мало људи зна за њих, иначе би... Уосталом, шта би? Зар је сујеверје спојиво са хришћнством! Авај! Чак и у црквеној средини има много сујвереја повезаних с неким дејствима у храму или чак и обредима.
Протојереј Валеријан Кречетов- један од најстаријих клирика Московске епархије, духовник са ауторитетом, старешина храма Покрова Пресвете Богородице у селу Акулово Одинцовске области-о томе шта је помогло да се сачува вера у доба совјетских гоњења на Цркву, о подвижницима тих времена и о томе какве су особине неопходне нама, савременим хришћанима како бисмо очували неповређену веру у данашњем, подједнако тешком времену.
Оцена: 8.3|Гласови: 22
Немогуће је замислити живот хришћанина без молитве. Али да ли се увек заиста молимо док изговарамо речи молитве? Како правилно да се усмеримо на молитву? Шта човек да ради ако му се чини да «га Господ не чује»? Зашто је делотворна молитва по договору? И да ли мирјани могу да творе Исусову молитву? О томе разговарамо с владиком Данилом, митрополитом Архангелским и Холмогорским.
Оцена: 10|Гласови: 1
Данас је спорт једна од најважнијих компоненти друштвеног живота. И не смо то. Спорт је професија, спорт је, авај, бизнис, а понекад је спорт и политика. Спортисти који су постигли високе резултате постају национални хероји, идоли милиона: њима се људи одушевљавају и поносе, желе да се угледају на њих.
Оцена: 7.9|Гласови: 8
На Бутовском полигону је 11. децембра 1937. године на основу лажне оптужбе да је вршио «контрареволуционарну монархистичку агитацију», коју је саставила тројка УНКВД-а, стрељан један од најистакнутијих и најсмелијих делатника Руске Православне Цркве – митрополит Серафим (Чичагов).
Оцена: 6|Гласови: 2
Скоро сваког дана медији преносе вести о погибији људи – у терористичким нападима, катастрофама, несрећама... Чак и ако се сличне ствари дешавају далеко ван граница наше земље, тамо где је мала вероватноћа да ће се човек наћи у скорије време, људска трагедија га не оставља равнодушним.
С Димом Жаворонковом сам неколико година живео у истом блоку у студентском дому, док смо похађали Факултет журналистике. Понекад смо увече спорили, расправљали о Љескову и Достојевском, теоретисали о судбини Русије. Прошло је скоро десет година и сазнајем да је Дмитриј као дописник «Федералне агенције новости» отишао у Сирију.
За овај интервју се спремала читава редакција. Дан пред интервју, у кабинету руководиоца смо дуго разматрали о томе шта ћемо питати старца. Отац Илија (Ноздрин) има 83 године- године за поштовање и тек тако узнемиравати баћушку није исправно. Али, старац и сада прима народ који му долази са свих крајева наше земље и из читавог света.
«Заувек сте у самом срцу Беслана – момци, који сте срцем заклонили децу,» - гласи натпис на споменику припадницима специјалних јединица у Беслану. Терористи су се крили иза «живог штита» - деце и жена. Чланови јуришне групе морали су да жртвују свој живот како би спасили таоце. У операцији је погинуло десет специјалаца.
