29/12/2014
Денис Ахалашвили
Оцена: 10|Гласови: 2
Један мој пријатељ – свештеник, чији унуци већ помажу у олтару деди – старешини храма, испричао ми је причу.
Оцена: 9.7|Гласови: 3
О нападу јапанског фанатика на будућег руског цара Николаја II написано је много тога и, наизглед, не би имало шта да се дода познатим чињеницама – да сам живот није дописао давнашњу причу.
Противим се улепшавањима и измишљеним причама, ма с које стране долазиле, стога се трудим да се придржавам историјских чињеница. А чињенице говоре да су бољшевици, поступајући по директивама свог вође Уљанова-Лењина, покушали физички да униште моју Цркву.
За сусрет са оцем Николајем Гурјановим морам да захвалим муслиманки, супрузи мог тјуменског друга Степана из Тјумена. Степан је родом из просте земљорадничке породице, где их је било деветоро и припадао је, данас реткој, врсти људи, чије „да“-је „да“, а „не“-је „не“, а свако лукавство их збуњује и наводи на стид.
Потоњи духовник Пафнутијевог Боровског манастира схиархимандрит Власије (Перегонцев) дошао је на свет кад је његова мајка имала 56 година. Родила је седморо деце, али су сва умрла још у првој години живота. Осма је била девојчица, која је напунила годину дана.
