Лазарева субота као предпразник Христовога Васкрсења

Празник Васкрсења Светог Лазара Четврородневног литургијски је обележен у манастиру Светих Архангела код Призрена, у којем постоји капела посвећена овом празнику, изграђена после мартовског погрома 2004. године. Како су се после прогона и паљења манастира и конака Светом владики Николају Српском, монаси вратили у манастир на Лазареву суботу, капела у новоизграђеном конаку крај улаза у манастир, посвећена је овом празнику. У капели је и фреска са приказом овог празника коју је насликао иконописац Милош Рашки.

Зато се поред Светих Архангела Михајла и Гаврила, у манастиру као слава обележава и Лазарева субота тј. Лазаровдан.

Литургијом је началствовао игуман манастира Зочиште архимандрит Стефан, уз саслужење домаћина игумана архимандрита Михајла, и још шесторице свештенослужитеља, а присуствовало је велики број верника. Међу њима је било и педесетак расељених Призренаца који су дошли у манастир да са братством прославе ову славу.
По традицији присутној последњих година за певницом су били ученици Призренске богословије, а велики број присутних се и причестио. На велику радост свих било је и пуно деце.

Освећење славског колача и жита обавио је игуман манастира Дубоки поток архимандрит Ромило.
У празничној беседи отац Стефан је рекао да га Васкрсење Лазарово подсећа на васкрсење манастира Светих Архангела, јер као што је Господ четвородневног мртваца Лазара који је већ почео да се распада васкрсао, тако је васкрсао и ову светињу, иако су многи мислили да она више не постоји.

Отац Стефан је рекао да је Господу све могуће, јер је створио васиону и све видљиво и невидљиво, па је тако и речју васкрсао Лазара. Он је додао да служба која се служи на овај празник уводи све нас у Васкрсење Христово.

За трпезом љубави, отац Михајло је пожелео добродошлицу игуманима, братији и сестрама, што су дошли на славу, као и верницима са разних страна, рекавши да је Господ чудом васкрсења Лазаровог показао да нема смрти и да смрт постоји само за неверујуће, док за хришћане, верујуће, смрт је само прелазак из овог привременог живота у живот вечни. Отац Михајло је рекао да ће ако Бог да, и ако Господ услиши благослов владике Тодосија ускоро се кренути са обновом манастирске цркве Светог Николе, и манастир би осим ових конака и капеле добио и цркву. Иако би то била мала црква, он је рекао да ће ако Бог да, тај храм бити пун људи и благодати у њему.