30/11/2012
Светозар Влајковић
Дуго ми се није догодило да журим кући зато што ме чека књига коју сам почео да читам. Чини ми се да сам последњи пут такву ужурбаност осетио осетио пре тридесетак година кад сам наишао на роман Луја Фердинанда Селина „Путовање накрај ноћи“. Десило се да морам у Ниш ради неког књижевног сусрета. Књига је остала у Београду. Како без ње?