11/26/2012
Jeромонах Игнатиjе (Шестаков)
И најјача, најподлија и најопаснија сила која уништава ово биће јесте грех. Он је јачи од сваког освајача, зато што осваја наше срце и душу и поробљава их, одводи у заробљеништво: као што је војска Ахмат-Гиреја одводила хришћане, Русе, у ропство, као што их је продавала на пијаци, тако се и наша душа продаје кад пуштамо у њу грех, и овај грех уништава и државу, и породицу, и наше здравље, и ништа нам не помаже.
По истеку четрдесет дана после Свог Васкрсења, након што се Господ више пута јавио Својим ученицима, Он их окупља, усходи на Маслинску гору, благосиља их и на њихове очи се узноси на небо (в.: Мк. 16, 19; Дап. 1, 9).
Храна и пиће имају једну од главних улога у човековом животу. Човек је тако створен, наш организам је створен тако да без хране можемо умрети и погинути.
Раслабљени представља слику целог човечанства. Чак и оних људи који су физички јаки, лепи и, као што се сад све време говори, „успешни“. Често душа оваквих људи лежи и пати, и поред ње нема човека који би јој помогао, који би је однео на живоносне воде јеванђељског учења. Људи понекад од ове страшне болести духовне раслабљености пате целог свог живота; читави народи су раслабљени – налазе се у страшном и грешном стању.
Данас посебно узносимо хвалу подвигу жена-мироносица. Ко су жене-мироносице? То су жене које су показале задивљујућу оданост Христу, која је за време Његовог служења, страдања и после Његовог погребења, превазишла оданост Његових најближих и изабраних ученика и апостола.
Беседа у Седму недељу по Васкрсу, Светих отаца Првог васељенског сабора
Хришћанство је уопште радосна вера, то је живот у радости, искреној и чистој, у оној радости која испуњава људе који дочекују Христа Који иде на страдања и добровољну смрт како би ослободио и спасио Адамове потомке од власти ђавола.
„Крсту Твоме клањамо се, Владико, и Свето Васкрсење Твоје појемо и славимо.“ Данас, на средини Велико поста, на посебан начин и поново се клањамо оруђу нашег спасења – Часном и Животворном Крсту Господњем.
27. фебруара 2020. године, јеромонах Игњатије (Шестаков) представио је своју књигу под називом „Духовни устанак“. О овом делу говорио је и г. Никола Дробњаковић оснивач и уредник ИК „Бернар“, која је ово дело јавности представила у оквиру 64. Међународног сајма књига у Београду. У препуном парохијском дому могла су се чути интересантна питања сабраних, као и одговори о. Игњатија.
Шта је православље? То је истинско богопознање и богопоштовање, то је поклоњење Богу у духу и истини. Православље је прослављање Бога кроз Његово истинско познање и кроз поклоњење Њему, тако нам о томе говори светитељ Игњатије (Брјанчанинов).
Они интуитивно осећају, где се налази њихово спасење, где су решења њихових најпростијих животних проблема, али још увек не могу у потпуности да схвате, и нису проживели животним искуством шта значи истинска храна за човека и његову бесмртну душу.
Куцнуо је час да се пробудимо из сна. Велики пост је буђење из греховног сна, и то је светлост према којој треба да стремимо из греховне таме, у којој се тако често одвија наш живот и живот наших ближњих. И у овој тежњи многи од нас проналазе за себе веома важне поуке, речи у данашњем одломку из Јеванђеља.
Оцена: 10|Гласови: 1
Међутим, често човек себи приписује ове дарове и таленте, удаљава се од Бога, не жели више да живи под кровом Његовог дома, да слуша Његове заповести, да испуњава Његове молбе, жели сам безгранично да ужива у свом животу. И често овакав човек великом брзином троши све своје таленте и доспева у страшно стање. И без обзира на то да ли то схвата или не, и он почиње да напаса свиње – постаје чобанин свиња.
Када нека важна, утицајна, позната или просто вољена личност долази у неки град, прво у чему се састоји припрема за сусрет са тим човеком, и како се изражава љубав, поштовање и почаст, је начин на који људи припремају уваженом госту пут, прилаз месту доласка.
Данас славимо празник једног од највећег подвижника Цркве и Руске, и Васељенске, једног од највољенијих светаца којег поштује народ Божији.
Свако од нас улаже много напора у изучавање закона Божијег. Посебно људи који тек улазе у Цркву и омладина која иде у школу. Њихов ум има способности за учење, и они теже ка томе да сазнају што више из веронауке, из богослужења, из догмата Цркве и из њене историје.
Сматра се да се човечанство у свом развоју креће путем прогреса. Људи разрађују нове технологије, политичке системе, разна уређења. Све је, како им се чини, усмерено на то да човеков живот постане бољи, лакши, богатији, пунији и праведнији. Сама реч „прогрес“ постала је синоним за „благо“, „добро“, за нешто безусловно позитивно, добро и важно у животу човечанства.
Нажалост, ова болест нас мучи и смета нам да живимо. Заборављамо да Господ свима бесплатно и без мере даје божанску благодат, и да то није оно због чега треба да се делимо, да једни другима завидимо, већ напротив, то све нас треба да обједињује у јединству духа и савезу мира.
У разговорима са Својим ученицима Господ наш Исус Христос више пута говори о спасоносном значају милостиње као испољавању искрене и праве, нелицемерне љубави према ближњем.
Данас смо у излагању апостола и јеванђелисте Луке чули причу о томе како је Христос дошао с ученицима у Гадаринску земљу и како је ту срео човека који је дуги низ година био опседнут демонима.
Света Русија је, наравно, жива, зато што је бесмртна. Она у свом највишем смислу припада вечности. Нажалост, данас се тога ни из далека не сећају сви наши савременици, Руси.
„Духовни извори руске револуције“ – тако гласи наслов књиге Митрополита мурманског и мончегорског Митрофана Бадањина коју је на српски језик превела и објавила издавачка кућа „Бернар“ 2019. године.
Делатна љубав према Богу и Мајци Божијој данас нас све обједињује, а Она нас штити од страшних непријатеља, од којих, како нам се чини, нема спаса – од грехова и страсти које су нас заробиле. То, наравно, никако није повод да се безбрижно опуштамо и ништа да не радимо.
Данас смо чули два изванредна одломка из Јеванђеља која се међусобно допуњују и која нам говоре о томе каквог дара и какве Божанске љубави смо сви ми удостојени и како пажљиво треба да се односимо према овом дару.
Главну опасност по нас не представља спољашњи непријатељ, већ оно што се дешава у нашој души.
Ова прича се понавља и данас. Несрећни родитељи долазе у храм, пошто их доводи несрећа и моле нас, свештенике, моле Цркву, моле Христа да исцели њихову ђавоиману децу-месечаре.
Заграђујмо, као што је говорио апостол Павле, уста лавовима, чинимо правду, истерујмо пукове туђинаца, истерујмо демонску војску и ђавола који муче душе наших рођених и ближњих, који муче и нашу Цркву.
Има их свуда – у министарствима, на власти, они живе поред нас у комшилуку, у улазу, то су често наши најближи: мајка, отац, браћа. Кажу нам: па видиш да живимо нормално, нисмо грешници, нисмо лопови, нисмо убице, нисмо прељубочинци, зато не треба да нам причаш о Христу.
Сабрат Сретењског манастира, уредник портала „Pravoslavie.ru“, јеромонах Игњатије (Шестаков) одговара на питања гледалаца и водитеља програма телевизијског канала „Сојуз“ „Разговори са свештеником“ о томе да ли је тежња ка комфору спојива са хришћанством? Како ускладити ритам савременог живота и ритам Цркве? Које проблеме нам доносе нове технологије које су врло раширене у нашој свакодневици?
Људи воле да се хвале својим достигнућима и успесима, својом лепотом и богатством, оним што им добро полази за руком, тиме како изгледају, како живе, шта једу и шта гледају; воле да се хвале својом децом, својим пореклом и својим образовањам.
Оцена: 2|Гласови: 2
После Вазнесења Господњег апостоли су једнодушно пребивали заједно у молитви.
Устројство човекове природе је такво да су му од самог рођења, па све до смрти, стално потребни храна, вода и јело.
Пример божанских ученика-апостола за све нас представља идеал за то какви треба да буду сви Христови следбеници и ученици и колико самопожртвовано треба да служе Господу. Али нажалост, испробавајући одећу апостола и покушавајући да видимо како би стајала нашим ближњима, често падамо у осуду.
Позвани смо да у овим данима и у свим данима свог живота будемо доносиоци управо добре вести о овој великој слободи, слободи васкрслог Христа, Који је победио смрт. Позвани смо да благовестимо Христово победничко васкрсење, да будемо благовесници победе над грехом, а не да будемо људи оптерећени страстима и јелима, који желе само световну утеху и уживања.
Данас постајемо сведоци, учесници и причасници највећег догађаја –Тајне Вечере, на којој је Господ установио тајну Евхаристије, тајну Причешћа Његовог Тела и Крви. То је велика и непостижна тајна, коју чак и хришћани, који, чинило се, пребивају у Цркви, врло често не могу до краја да разумеју и спознају. Људска природа је слаба и несавршена, а ђаво убацује у наш ум различите сумње, и та непостижна тајна често као да остаје иза неке завесе, покривена покривачем.
Данас се сећамо чуда које је Господ Исус Христос учинио на путу ка Својим страдањима. Господ васкрсава Лазара, човека који је био друг Божији, Његов ученик, и рођени брат Марте и Марије које су служиле Христу (в.: Јн. 11) и које су биле међу Њему најближим људима.
Често нас од те Божанске благодати одвраћа управо сујета овог света, која нам се испрва не чини толико грешна: стицање материјалних добара, умиривање своје сујете и гордости
Наступа Велики пост – време изузетних молитава и подвига. Многи први пут улазе у њега са жељом да строго поштују црквени устав и да стекну велику духовну корист.
”Одбаците од себе сва безакоња која чинисте, и начините себи ново срце и нов дух” (Јез.18, 31). Како су блиске и разумљиве ове речи сада, у прве минуте Нове године.
Сад је повољно, благодатно време за то, Божићни пост. Истовремено, сад видимо и мноштво јаких искушења. Ближе се безумне предновогодишње светковине које су повезане с великим количинама пића, преједањем и бујицама апсолутно тупих забавних информација
28. новембра је за све православне хришћане почео Божићни пост. Шта то време представља, како достојно да дочекамо Рођење Христово, на шта најпре треба да обратимо пажњу у свом духовном животу – о свету томе промишљају свештеници Руске Православне Цркве.
Данас прослављамо спомен отаца VII Васељенског сабора – светих људи, подвижника и архијереја који су се окупили како би одбранили истине наше вере.
Широка је и непрегледна наша земља и каква све богатства има! Цео свет то зна и признаје, а и ми знамо којим богатствима, каквим благом и лепотама је обдарена наша земља. Чега све у њој има! И драго камење, и руде, и злато, и енергију, и воду, и природу – такво богатство је добила Руска земља.
У беседама са Својим ученицима, Господ наш Исус Христос често говори о спасоносном значењу милостиње као пројаве истинске и праве, апсолутне љубави према ближњем.
Ученици, видевши шта се догађа, са једне стране су се радовали, а са друге, туговали су због новог растанка са Учитељем. У Светом Писму описана је само танка нит те жалости, док свети оци који су састављали богослужбене текстове, красноречиво о томе говоре: ученици су чак ридали и плакали услед поновног растанка са својим Божанственим Учитељем, са Којим су сада, по васкрсењу, желели да живе вечно.
Али највеће Радосне вести – Благовести – у нашем животу, у животу целог човечанства представља долазак у свет Сина Божијет, то је благовест спасења, Благовест Царства Небеског, Благовест вечног живота и вечне љубави у јединству с Богом.
Данас прослављамо Недељу о Страшном Суду. Приближава се Велики Пост и то је време подвига, посебне молитве, и посебних благодатних духовних дарова, који чекају сваког хришћанина што се несебично подвизава у Цркви.
Оцена: 2|Гласови: 1
Као српски деспот, праведни Јован је, са једне стране, водио борбу против иновераца турака који су нападали са југа, а са друге, супротстављао се покушајима римокатолика да поунијате његов народ.
Како можемо благодарити Творцу неба и земље? Када се окупимо заједно овде: „Тебе појем, Тебје благодарим, Господи“. Молимо, славимо Христа, и у заједништву са Њим, истовремено, благодаримо слично деци која су захвална својим родитељима што им из велике љубави испуњавају молбе.
У данашњем Јеванђељу Господ приповеда Својим ученицима прекрасну причу о богаташу — човеку, који је сакупио велику љетину, толико велику, да његове житнице, амбари нису могли примити све накупљено.
Оцена: 10|Гласови: 2
Данас је за све нас посебна радост: на овај прелепи дан ми не само да празнујемо Васкрсење Христово, сусрећемо васкрслог Христа, прослављамо Га и сједињујемо се са Њим, него прослављамо и спомен на великог светитеља Цркве Христове, ученика, следбеника, и учитеља Цркве, великог подвижника, богослова и проповедника ‒ светитеља Јована Златоустог.
Данас прослављамо Мајку Божију и одајемо почаст Њеној Казанској икони. Данас је и у нашој отаџбини посебан дан, који је недавно усвојен као званични празник — Дан народног јединства. Та два празника су међусобно повезана на нераскидив начин, без обзира на то што већина наших суграђана, наше браће и сестара, још увек не схвата то до краја.
Оцена: 10|Гласови: 14
Ова посебна молитва данас тече са наших усана ка Господу: «Крстом Својим сачувај људе». Људи – то смо сви ми, сви православни хришћани.
Богатство је често препрека на путу ка Царству Небеском. Чак иако човек живи благочестиво, не нарушава никакве заповести Божије, попут овог младића, ипак богатство осваја његово срце, почиње да влада његовим животом. Таквом човеку оно представља препреку за спасење.
Много пута је Мајка Божија јављала своју заштиту не само нашем народу, него и свим верним хришћанима и у Грчкој, и у Србији, и на хришћанском Истоку. Историја зна за много сличних чуда, а још је већи број оних чуда која нису нигде записана, већ се чувају у нашим срцима, нашем сећању. Сви ми, овде присутни то одлично знамо.
Данас смо у одломку из Јеванђеља чули какву потврду је добио један од дванаесторице апостола – апостол Тома.
Жеља за претераном хвалом и славом својствена је скоро свим људима без изузетка. Ова жеља представља покретачку силу у многим догађајима који се дешавају око нас. Људи које покреће жеља за славом, високим положајем и претераном хвалом не спавају ноћима, целог живота се труде и боре да заузму неко истакнуто место у друштву, у породици, међу својим ближњима, у свом народу.
Некада бисте тама, а сад сте светлост у Господу: владајте се као деца светлости, - каже апостол обраћајући се нама (Еф. 5, 8).
Сав наш живот је само празнозловље, празномишље, сујета, трка. Све то се умножава помоћу различитих техничких средстава. Ово све више и више одвлачи нашу пажњу и зато се у данима Великог поста молимо да одбацимо дух празнословља.
Кад се човек разболи, кад поремети умом и памет му се помрачи, ово се огледа у томе што чини неке радње које су ненормалне и неприродне за његове године и положај.
Некада давно, пре две хиљаде година, живео је на земљи један човек. Мали човек у дословном смислу те речи, био је ниског раста. И овај човек је тежио власти и богатству, био је упоран у својој тежњи, био је властољубив и похлепан. За овакве се каже: «мали и одвратан», и врло често у историји овакви људи заузимају нека важна и кључна места, јер их физичко стање вуче ка освајању власти. Из историје знамо многе такве људе.
Питање историјског пута Русије, њеног места у свету, цивилизацијске и духовне мисије је увек актуелно. Ко смо ми и куда идемо, у чему је непоновљивост руске цивилизације и који је њен задатак у савременом свету? На ту тему разговарамо са директором Руског института за стратешка истраживања (РИСИ), генерал-потпуковником Леонидом Решетњиковим.
Оцена: 1|Гласови: 1
Током последњих четврт века у Русији је све присутнија јединствена појава да се свештенослужитељи прихватају пера и постају писци. Најчешће пишу дела која углавном личе на проповеди или житија, мада су границе њиховог стваралаштва често далеко шире, и има много примера да свештеници постају одлични публицисти и књижевници, а њихова дела добијају највише оцене.
Оцена: 5.8|Гласови: 6
Књига коју држите у рукама посебна је по томе што, на њеним страницама, један познати руски свештеник, проповедник и мисионар наступа у улози књижевног критичара.
Читави народи, читаве професије, у суштини живе тако да негују грех и наслађују се њим. Грех је за њих извор постојања. Без обзира на то какве речи да буду изречене о томе како треба живети и зарађивати за живот, то неће променити чињеницу да је цео живот ових људи посвећен служењу греху.
У последњих пола године догађаји у Црној Гори се стално изнова заоштравају. Талас политичких протеста и неслагања с политиком руковођења државом запљуснуо је и ову малу земљу. Један од најновијих камена спотицања у друштвеним противречностима представља позив Црној Гори за улазак у НАТО који је упутило руководство алијансе.
Оцена: 5|Гласови: 1
„Данас је предображење благовољења Божијег и проповед спасења човековог: у храм Божији јавно се узводи Дјева, и Христа свима предоглашава. Зато и ми велегласно ускликнимо: радуј се, Испуњење Творчевога Домостроја“! - пева се у тропару на дан празника Ваваедења Пресвете Богородице.
Разговор са јеромонахом Игњатијем Шестаковим, сабратом Сретењског манастира у Москви, уредником веб сајта Православие.ру (најчитанијим православним медијем), професором Високе богословске школе Сретењског манастира и једним од најпознатијих православних мисионара
Владика Будимљанско-Никшићки Јоаникије говори о изузетном поштовању благоверног кнеза Александра Невског и Царских страстотрпаца, о руско-српским везама у току многих векова, о значају и важности јединства словенских народа, о расколима и ситуацији у Украјини као о великом духовном искушењу.
Представници организације, која је у Француској организовала протест 300 хиљада људи против „истополних бракова“, као и јавне личности и представници Римокатоличке цркве, који иступају против еутаназије, абортуса и осталих „либералних вредности“, долазе у Москву.
Постоји у српском главном граду меморијал посвећен успомени на ослободиоце Београда. Беле стеле, тужне фигуре, дугачки спискови имена и назива различитих партизанских јединица и „пролетерских“ бригада...
У дугој половини јуна ради учествовања на свечаностима посвећеним 300-годишњици Александро-Невске лавре у Санкт-Петербург је допутовала делегација Српске Цркве на челу с епископом Будимљанско-Никшићким Јоаникијем. Српски клир је учествово у богослужењима на празнику Свете Тројице и поклонио је братији манастира копију чудотворне иконе Мајке Божије „Млекопитатељница“.
Безбожни Кумани су све ово чинили како би Никон молио да буде откупљен из заробљеништва. Међутим, подвижник је за све благодарио Господу молећи Му се непрестано. Тада му је Господ послао дар чудотворства: својом молитвом преподобни Никон је исцељивао друге заробљенике, а једном је исцелио и свог господара на умору.
Светац се у Ростову подвизавао подвигом јуродивости Христа ради. Није имао стално пристаниште и само је понекад да се одмори свраћао код једне побожне удовице и код свог духовног оца, свештеника цркве Свих светих – Петра.
