На врх Цера црквица

Шумовитим кривудавим путем стижемо до раскрснице где је постављен велики крст и табла која означава да улазимо на подручје Лознице. Наш возач Млађа, уз помоћ навигације којом рукује Тома, али и њиховим познавањем терена, скреће ка врху планине Цер. Под високим стаблима четинара чује се савршена тишина. Поглед на град у дубокој даљини вуче нас у пространства.

    

Али црквица-брвнара која је заправо наше одредиште привлачи нас својом божанском тихошћу. Јер, у овај храм призвао нас је својом љубављу свети Јован Шангајски. Целивамо његову икону крај Мајке Божје и Господа док нас он милује благим смешком и умилним погледом. Благодарни смо му за све што нам је дато његовим молитвама и оно што ће нам се дати. Највише смо благодарни за овај данашњи сусрет.

Подсећање на славну Церску битку која се одиграла у ове, августовске дане 1914. године је ту – споменик и мурал приказују знамените личности.

У Београду су пре више од десет година његови поштоваоци формирали удружење „Свети Јован Шангајски“. Оснивачи су боготражитељи Тома и његови пријатељи, као и Тејлор, Американац, архитекта, који је изучавајући византијско сликарство наших храмова у Београду упознао Србе и православље. Овде су он и супруга Сели добили Јелену, Александра и Мајкла, примили православље и крстили двоје од своје троје деце.

А деца су се после више година чекања родила захваљујући девојчици Јелени која је истрчала пред њих са питањем „А где је ваше дете?!“ Добила је тежак одговор, али је ведро наставила:

“Молићу се да добијете дете!“ После два месеца Тејлорови су очекивали своју принову. Није било дилеме - девојчица је крштена као Јелена и пријатељство се развијало.

    

Не може се набројати шта је све Тејлор учинио за православље по повратку у Америку. Преводио је богослужбене књиге, снимио спот који показује све православне светиње начичкане на глобусу света уз богослужбене тренутке и живописне фреске. Пре неколико година довео је групу православних младића и девојака из Америке. Прошли су светим местима, примили духовне поуке и стигли до Газиместана за Видовдан те године.

Оснивачи удружења „Свети Јован Шангајски“ Тејлор и Тома размишљајући о томе шта све може бити корисно, објавили су приручник „О Божанственој Литургији“ намењен како ђацима средњих школа, тако и осталима, заинтересованим да разумеју основне постулате литургије у којој узимају учешћа. Књига је свакако корисна за све оне који крећу у цркву, на литургију, јер је написана као буквар. Сваки сасуд, одежда и сваки литургијски тренутак је објашњен или нацртан.

Млађа је млад човек који је кретао у цркву у то време. Заволео је Бога и светог Јована. Како то осећање носи човека знају сви они којима је очи и срце отварао свети Јован Шангајски.

    

Медицински радник, Млађа је у слободне дане возио Србе који су се надали у повратак и одлазили на састанке за повратак широм Косова и Метохије. Тако смо се упознали пре петнаест година. А онда смо се како то у данашњем животном рингишпилу бива – „погубили“.

Али, остао нам је у сећању један сусрет од пре десет година. На Мердару, августовских дана, колоне аутомобила су непрегледно дугачке на изласку са косметске стране. Ја у једном комбију из Грачанице, Млађа је возио људе из Урошевца на састанак. Није било климе у тим возилима. Излазили смо да узмемо ваздух јер колона мили. Радосни што смо се срели, разговарамо па уђемо свако у своје возило, па се опет сретнемо. Вадим из новчаника иконицу да поздравим његову супругу, а Млађа узвикује „Свети Јован Шангајски! Знате да смо основали удружење „свети Јован Шангајски“!? Штампали смо књигу за ученике средњих богословских школа!“ Дајем му и нешто пара као чланарину уз молбу да ме не забораве када пођу у Сан Франциско да се поклоне моштима Светитеља.

Када је следећи пут дошао у Грачаницу донео ми је књигу. За Светог Саву, када су млади богослови, прва генерација, дошли у Грачаницу - поклон је дошао у праве руке.

Дружећи се са богоугодним женама почетком августа, чујем причу о томе како је „Њихов пријатељ Млађа добио комби захваљујући молитви светог Јована Шангајског“. Пријатељ Тома има неколико пријатеља ван Србије а један од њих је Гавин Браун, Енглез Шкотског порекла, који је док је живео у Београду био професор енглеског језика. Јако воли Србе и радо се дружи са њима. Када је Гавин отишао у Лондон срео је свог старог пријатеља Џејмса коме је често говорио о Србима. Џејмс је на Гавинову препоруку удружењу позајмио новац за штампање горе-наведеног приручника.

Елем, Џејмс је сазнао да у Београду има један „Невероватни Млађа који се моли Богу да некако добије комби да би могли да обилазе манастире“. Џејмс, који је имао заказану тешку операцију заказао је поновни сусрет са својим пријатељем Гавином.

    

Дао му је новац уз речи: „Однеси твом пријатељу, нека купи комби. Не знам да ли ћу преживети операцију, мени новац више не треба.“ Тако је удружење „Свети Јован Шангајски“ добило део жељеног новца на поклон. Многи од њих никада нису упознали Џејмса, али се сви моле за његово здравље. И шаљу му поздраве.

Знала сам да је то Млађа са којим сам путовала по Косову и Метохији. Обрадовали смо се сусрету. Сећали смо се многих ситуација у којима смо се налазили, несвесни ризика тада, када смо обилазили села и носили хуманитарну помоћ.

Када сам у рано суботње јутро села у комби, дочекао ме је осмех светог Јована Шангајског. Улазили су затим весели путници који се међусобно познају: Ивана, Тања, Весна, Тома, Дуле, Весна... Кренули смо ка Шапцу где је, након литургије у цркви св. Василија Острошког, отац Иван одслужио парастос за наше уснуле сроднике. Два свештеника прочитала су стотинак имена над петнаестак чинија са житом и упаљеним свећама.

Потом нас је духовно укрепила и милосно нас дочекала мати Евгенија у манастиру Радовашница. Вода коју смо понели са извора испод манастирског олтара, крепила нас је и блажила летњу жегу.

Накоставили смо пут и стигли на врх Цера. Отац Воја отишао је негде у парохију, а нас је чекала отворена црква, свеће, књижице, иконице и ништа није имало цену. Чак и дивно скровито место са планинским кућицама усред високих четинара где смо се одморили сабирајући утиске, спремни да кренемо даље.

Слава и хвала Господу што нас је саставио љубављу Светог Јована Шангајског.

  

Ваш коментар
Slobodan Mijajlović8/30/2021 3:21 pm
Bogougodno
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×