12/3/2013
Радмила Тодић-Вулићевић
Рекло би се, на први поглед, да Срби у Љубљани не знају много о животу њихових сународника на Косову и Метохији. Не зна се шта преносе словеначки медији.
Светосавском недељом започела је још једна видовданска година српског народа на Косову и Метохији. Три средње школе избегле из Приштине, Медицинска, Грађевинско- саобраћајна и музичка школа, смешене су у основној школи „Краљ Милутин“ у Грачаници. Три смене наставе, мале учионице претворене у наставничке зборнице, од ламперије импровизован простор за администрацију.
Док фотографишемо старе куће окречене у бело које су окићене низовима суве црвене паприке моји саговорници ми показују где се одваја пут за манастир Драганац, онај који је кнез Лазар посветио својој ћерки Драгани. Живот тог манастира уједно је и жила куцавица Косовског Поморавља. Средња музичка школа у селу Станишор је расадник здраве омладине која музиком опстаје.
“Када смо се пре двадесет година први пут окупили на данашњи дан у овом храму, имао сам невероватну трему, имам је још и данас. Иако смо оволико дуго далеко од Приштине, када се окупимо у овој ташмајданској Грачаници на данашњи дан, ја се осећам као да смо тамо у Приштини, на Косову и Метохији. Ово наше окупљање и јесте чување Косовског завета, јер се ми сваки пут поздрављамо са ”Догодине у Приштини.”
На дан када су се широм света кретале поворке “Бесмртног пука” у порту манастира Грачаница ушетала је малена поворка деце и њихових родитеља.
Заросила је киша почетком марта прошле године када је сахрањена схи монахиња Ефросинија, игуманија манастира Грачанице. А онда је кроз облаке провирило сунце. Ненаметљиво, широко, загрљајно, баш као што је био осмех мати Ефросиније. Живећи на земљи она је приправљала свој пут ка небу.
Солунци Косова и Метохије постарали су да подигну споменик у славу својих палих другова у већим местима и неким селима широм поктајине. Били су свесни да је још много гробова и хумки остало без обележја и обрасло у коров. Осећајем поноса и захвалности били су испуњени приликом сваке посете Српског војничког гробља на Зејтинлику које представља најуређеније гробље српске војске.
Срби су се у Приштини увек окупљали око цркве. Поготово у периодима када је живот био тежак. Тако је било 1911.године када је формирано прво певачко друштво. Тако је и сада, у овим тешким временима када је црква светог Николе спаљена па обновљена.
На небеску правду јуче је подсетио и у селу Старо Грацко свештеник Срђан Стефановић приликом парастоса пострадалим жетеоцима. Јер земаљске правде нема, рекао је он. И овај злочин доживео је пунолетство.
У колико се женских манастира служи литургија свакога дана са сигурношћу не знамо, али у Грачаници на Косову и Метохији, благодат свакодневног служења литургије траје годинама.
Оцена: 5.5|Гласови: 2
Ових дана у Нишу је одржана промоција књиге „Материн збор“ Весне Т. Томић, родом из Ђаковице на Косову и Метохији.
Школе на Косову и Метохији као и у читавој Србији почеле су да обележавају светога Саву као школску славу далеке 1992. године.
Кажу да на Косову и Метохији нема Срба. Оно мало или мало више што их има страдањем спасавају своје душе. Нема струје у сред зиме или нестане вода изненада, то више није траума.
Зидни календар са ликом цара Николаја II Романова стигао је у Грачаницу на дан Видовдана. Браћа Руси су га послали. Професор Леонас Толваишис стигао је Грачаницу са ходочасничком групом коју предводи Зоран Ћирић из удружења „СВИ ЗА КОСМЕТ“, носећи у рукама повећи пакет.
Црква у селу Добротину посвећена је светом великомученику Димитрију и стара је око тристотине година. Сазидана је тако што је укопана у земљу и нема кубе.
Оцена: 10|Гласови: 1
У школама на Косову и Метохији свечано се прославља Свети Сава, као први и највећи учитељ Срба. У част школске славе у школама се реже славски колач, припрема се пригодан програм и скромни поклони.
Пастирско делање свештеника је многоструко, а плодови богати када има љубави према својој пастви. Млади свештеник из Грачанице Бранислав Секулић, повео је, са благословом Владике Теодосија, групу косовских верника на поклоњење светињама Црне Горе.
Деца из Грачанице уз све тешкоће имају ту привилегију да одрастају крај светиње која траје безмало седам векова. Док као сасвим малени трчкарају по порти и стрпљиво чекају да стану у ред за причешће, када поодрасту сасвим озбиљно долазе у храм и без родитеља. Дечаци који имају благодати Божје, добију благослов, улазе у олтар и чтецирају.
На дан почетка Нато бомбардовања у Грачаници је одржан парастос пострадалима у агресији Нато снага на Србију и Црну гору .
Ливађе је село на Косову и Метохији које је добило име по великим парцелама зелених ливада. Катастарски село се наставља на атар Лапљег села, док административно припада новоформираној општини Грачаница. Најстарији мештани памте да је некада Ливађе припадало општини Јањево.
Химну Светом Сави у Манастиру Грачаница, за току литургије отпевале су девојчице основне школе „Краљ Милутин“. Много малишана се причестило и потом је пререзан славски колач којим је сестринсво узнело славу највећем српском учитељу и просветитељу.
Ових дана у косовској равници изникла је једна посве једноставна грађевина са посебном наменом. Хотел за смештај, пријатан боравак и организацију посета манастирима на Косову и Метохији.
За Госпођиндан је много народа стизало издалека коњским колима, по неколико дана раније, како би се утврдили у посту и молитви и у рано јутро на празник причестили. Порта је била пуна жена и деце. Јањвци су продавали пластичне играчке, огледалца и ситан накит који су сами правили.
Немоћни су сви освајачи и сви рушитељи пред милошћу Божјом коју Он излива на народ свој. Тамо где освајачи прођу и рушитељи спале- верни народ обнавља.
Чим се из Приштине попнете на брдо Ветерник, престају да вас окружују куће и зграде, а пут наставља да вас води низбрдо према Урошевцу и Скопљу. Поглед вам се губи у бескрај косовске равнице и бескрај плодних ораница.
Народ у Косовском Поморављу негује сабор као своју традицију вековима. Тако је и до данашњих дана. Народ тиме доказује ону стару изреку да је невоља за кратко време, а радост увек и довека.
Малишани који расту на Косову и Метохији, па и у Грачаници живе у цивилизацијском мраку али у изобилној духовној светлости.
Сећање је живо, ране боле, нестали се не заборављају, погинули се још увек оплакују- као да је било јуче. А прошло је читавих десет година. Да ли време брзо пролази или се коло историје окреће брзо, то нико не може да одреди, али да се зулуми над српским народом и светињама непрестано понављају, то већ увиђа читав свет.
Када се говори о културној баштини једног народа или средине, биће набројани многи елементи културних вредности, док гробље, могуће је, не улази у научну дефиницију културних блага или су потребни одређени критеријуми да би било тако именовано
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког господина др Јована у Нишу је на празник Сабора Пресвете Богородице одржан концерт Нишког певачког друштва „Бранко“.
На Косову и Метохији Свети Никола се прославља као храмовна слава у више места, али као породичног заштитника и светитеља поштују га и прослављају бројне породице. На Косову од давнина постоји израз “ Имамо Светога...“ са нагласког на други слог. У Грачаници на овај дан једноставно је опште славље јер трећина мештана има Светὂга.
Двадесет осмог новембра, односно једанаестог децембра по новом календару, у манастиру Грачаница прослављен је свети Стефан Нови . Литургију је служио млади свештеник Сава Шмигић, док су за певницом биле монахиње Ирина, Сара и Маланија.
Снежана се радовала животу у Приштини јер њена мисија је била вишеструка. Постала је домаћица Центра за мир и толеранцију, канцеларије где су једино смели да се окупљају приштински Срби. Ту су пристизали и они који су долазили у такозване „иди-види“ посете, они који су самостално долазили да траже правду, новинари, радозналци, странци, као и они који нису желели да говоре о себи.
