13/1/2012
Свештеник Миладин Митровић
Трагични догађаји који се дешавају у Украјини уклапају се у целокупну слику системске кризе светског православља, изазване пре свега негативном политиком Цариградске патријаршије, а затим и колонијалним амбицијама САД и њених натовских сателита.
Протјеривање братства и покушаји заузимања Кијевско-Печерске лавре кулминација су деценијског системског гоњења канонске Украјинске Православне Цркве од стране неонацистичког режима у Кијеву
Доживјевши потпуну деградацију и понижење, Денисенко је одлучио да прекине сваки контакт не само са другим расколницима већ и са патријархом Вартоломејем
Ствар је у томе да је Украјина, као и Србија, вековима била предња ивица отпора православног становништва експанзији Католичке цркве, спровођеној уз подршку пољског и аустријског престола
Црквени раскол у Украјини сваким даном све више и више добија трагичнији епилог. За разлику од предходног периода када су украјински националисти уз благослове неканонског и самопроглашеног свештенства агресивно одузимали храмове и имовину канонске Украјинске Православне Цркве, сада се расколници дијеле између себе и истом насилничком методом одузимају једни од других парохије и храмове.
Одлука турских власти да цркву Свете Софије у Истанбулу, некада највећи хришћански храм и центар хришћанско-јелинистичке цивилизације, званично претвори у џамију потресла је цијели цивилизовани свијет.
Оцена: 1|Гласови: 3
Онога тренутка када је васељенски патријарх нарушавајући све норме и канонске одредбе православне вјере одлучио да украјинским расколницима поклони Томос о самосталности постало је очигледно да је геополитички пројекат усмјерен на разбијање јединства Православне цркве био већ одавно осмишљен и креиран у режији САД.
Оцена: 1|Гласови: 1
Од момента отцјепљења Црне Горе од Србије, путем фалсификованог референдума, па све до данас, вјештачка нација грађена искључиво на антисрпској хистерији, слијепој вјери у европске интеграције и сталним притисцима на Српску православну цркву, није успјела да заживи.
Оцена: 5|Гласови: 2
"За разлику од Цариграда који ношен мотивима политичког карактера и самовољом патријарха Вартоломеја, поглавари сестринских Цркава и не помишљају да се изложе искушењу канонског нарушавања - гријеха који по својој суштини носи страшне посљедице"
Проповијед оца Миладина Митровића у Храму Светог Василија Острошког, Бања Лукa, на Крстовдан 2019.
Оцена: 7.7|Гласови: 3
Говорити о Цркви и друштву као о два различита и против положна појма је потпуно неприродно и неприхватљиво. Чланови Цркве су чланови друштва, а сама Црква представља заједницу вјерујућих људи који долазе из друштва и чине само друштво
Љубав Божија према паломе човјеку и жеља да се сви спасемо кроз ослобађање од гријеха увела нас је и ове године у период радостног и великога Васкршњега поста.
Поводом прославе великога националнога праздника Светога Саве, у народној скупштини Републике Српскебио је одржан свечани пријем за представнике политичког и јавног друштвенога живота Српске. Беседу о животноме дјелу и улозиСветога Саве у историји српскога рода одржао је парох бањалучки Миладин Митровић
Историја спасења људскога рода, тајне вјечнога живота и царства небеског биле су премудро објављене самим Господом Исусом Христом. Син Божији је не само указао људима пут који води ка спасењу, Он је такође у потпуности обновио људску природу и тим самим посвједочио да је човјеку као бићу и створењу Божијем просто необходно бити хришћанином.
Православна Црква сагласно своме светоотачком Предању свједочи да је човјек узвишено биће створено по образу и подобију Божијем. А то значи да је сваки човјек боголико биће, које у себи носи искру или честицу самога Бога. Међутим и ако велик и подобан самоме Богу, на жалост данас човјек долази на свијет са грешним наслијеђем и склоношћу према гријеху.
Питања која се тичу свијета и човјека, њиховог узајамног односа, а посебно смисла човјековога постојања на земљи никада нису губила своју актуалност. Кроз цјелокупну историју људске цивилизације свијет, и човјек у њему, били су предмет широкога истрживања са свих аспеката како научног тако и општељудског интересовања.
Радост Васкршњега праздника побудила је православне вјернике обилићке парохије у Бања Луци да се упуте на поклоничко путовање по древним српским манастирима у Србији. За нас православне Србе у Републици Српској, сваки долазак у матицу Србију представља догађај искреног радовања и усхићења.
Васкрсења је дан, просветимо се торжеством. Загрлимо један другога, рецимо браћо, и све који нас мрзе опростимо са Васкрсењем. О колико радости и љубави у овоме светоме дану. О колико неизреченога милосрђа Божијега према грешноме човјечанству. Син Божији васкрсава из мртвих и својим смрћу уништава смрт и онима који су у гробовима живот дарује!
Велики и страстни петак за православне хришћане је најтужнији и најтрагичнији дан у читавој години. У цјелокупној људској историји нема веће трагедије и срама од догађаја распећа Сина Божијег. То је дан наше жалости и духовне скорби, због велике неправде коју је човјечанство наинјело Спаситељу свијета. Подобно Христу који је сасвим недавно плакао за својим блиским другом Лазарем, тако и ми данас гледајући Господа разапетог на Крсту плачемо сузама искренога жаљења!
Васкрсењем свога веома блиског пријатеља Лазара, Господ Христос је прије свега потврдио своје Божанско поријекло.
Кроз многовјековну традицију свога постојања Православна Црква је увијек посвећивала посебну пажњу и важност празднику Благовјести.
Сваки човјек који долази на свијет, рађа се прије свега благовољењем самога Творца. Као савршено психофизичко биће он носи у себи образ свевишњега Бога, те као такав осјећа природну потребу да непрестано обитава у заједници са Њим.
Љубав према Богу и часноме крсту окупила нас је данас у овоме светоме храму, да једним устима и једним срцем прославимо Свемогућега Господа и да на тај начин изразимо своју захвалност сва сва доброчинства која Он изобилно чини према нама.
Говорити о богатству и љепоти руског Православља и величини руске духовности скоро да је немогуће а да се у исто вријеме не обрати достојна пажња на вјерне руске бабушке.
Блага истина о свијету, човјеку и његовом спасењу била је премудро објављена самим Господом Христом. Својом јеванђелском проповјеђу Он је посвједочио безграничну љубав према човјеку и показао да је наше спасење заиста реалан догађај који се изобилно нуди свима
Као брижљива мајка која се непрекидно стара за своју дјецу, Православна Црква посредством свога богослужења води сталну бригу о својим вјерницима
Због важности праздника Васкрсења Христовог у ове свете дане поста Црква позива све вјернике к активном покајању и молитви, исповједању гријехова и примању светога Причешћа.
Правослана Црква својим светоотачким исповједањем свједочи да на путу ка вјечноме животу нема унапријед предодређених и привилегованих, као ни унапријед одбачених.
Тајна нашега спасења најбоље се остварује у светој Литургији која се јавља центром целокупног црквеног живота. То је тајна над тајнама, темељ и круна живота сваког православног хришћанина, у којој ми на један тајанствен и савршен начин спознајмо самога Бога и своју духовну реалност.
Последње деценије прошлога вијека несумњиво су биле окарактерисане активним изучавањем црквенога права. Научна открића нових црквено-правних споменика поново су скренула пажњу на важност и значај црквенога права, те вратила овој научној дисциплини првобитно достојанстово и централно мјесто у кругу сродних правних наука
