1/13/2012
Јереј Миладин Митровић
Оцена: 10|Гласови: 1
Стварање кризе иднетитета међу православним народима, које се темељи на потрошачко-хедонистичком ситему вриједности, без Јеванђеља, није ништа друго него савремени удар на Православље у цјелини и његово саборно јединство
Сваки вјерник не сумњиво осјећа потребу да спољашним начином изрази своју вјеру, свој религиозни живот, побожност и своју захвалност према Богу. Сходно овоме, кроз многовјековну историју постојања хришћанства настајало је и развијало се и богослужење као психолошки израз унутршњег религиознога живота.
Православна Црква кроз богато духовно наслијеђе свога спасоноснога искуства свједочи да је покајање човјека, један од најважнијих и најбитнијих аспеката на путу ка остварењу вјечнога живота. Од самога почетка, па кроз цјелокупну историју свога постојања Црква је кроз све сфере свога животнога дјеловања говорила о насушној потреби и важности покајања у животу свакога православнога хришћанина.
Историјски пут познања свијета и човјека, њиховога смисла, значаја и предодређења представља многовјековну традицију широког и комплексног разматрања цијелога спектра различитих питања, који су резултирали и доприњели стварању не само различитих теорија и хипотеза о човјеку, него и опредјелили даљи ток развоја самих научних дисциплина. Данас када се говори о историјским процесима познања личности човјека, већина научника склона је издвајати три основне области човјековог познања: филозофију, теологију и науку, свака од којих данас претендује не само на абсолутну истинитост и тачност, него и на узајмну контрадикторност.
