4/18/2015
Јегор Холмогоров
Има извесног лукавства у томе што руски либерали помињу жртве политичких репресија. Обично се говори о „Стаљиновом терору“ и самим тим се окрутност и крвави обрачуни из првих деценија бољшевизма отписују на грађански рат и на известан начин приписују обема странама.
Дана 31. јула 1937. године Политбиро ЦК ВКП(б) је одобрио наредбу НКВД-а бр. 00447 издату дан раније „О операцији уз примену репресија против некадашњих кулака, криминалаца и бивших антисовјетских елемената“.
Убиство цара у ноћи између 16. и 17. јула 1918. године за Русију је представљало и моралну, и метафизичку, и политичку катастрофу, чијег значаја ни дан-данас нисмо свесни у потребној мери, а за исправљање њених последица (уколико је овакво поправљање уопште могуће) биће потребно неколико векова.
Тешко је објаснити мистериозну хистерију нашег либералног друштва у вези са новошћу о томе, да Истражни комитет у случају цареубиства у ноћи 17.јула 1918.године истражује између осталог и могућност ритуалног карактера тог злочина.
Анкета коју је телевизијски канал „Раша Тудеј“ (Russia Today) спровео заједно с великим западним агенцијама за истраживање јавног мњења показала је да се већина странаца не сећа улоге Русије у Другом светском рату.
Књига «Седам беседа о руском свету», која је недавно објављена, изненадиће читаоца тиме што у њој патријарх Кирил не наступа само као проповедник и наставник верских истина, већ и као политичар и философ.
Оцена: 9|Гласови: 1
У Великој Британији је забрањена молитва «Оче наш». За сада то није учинила влада Њеног Величанства, која би у том случају вероватно морала да редигује речи химне «Боже, чувај краљицу!», већ су то урадиле највеће биоскопске мреже.
Сваки пут кад се човеку учини да је подморница која урања у бујицу мутне западне русофобије дошла до дна негде у украјинским степама, обавезно неко куца одоздо. Овог пута с изузетном упорношћу – читава 44 пута, при чему још каже: «Седи, ја ћу да отворим!»
