„Понесимо немоћи другога", игуманија манастира Дренча, мати Фотина

"У смирај сунчаног летњег дана, у питомој Жупи, недалеко од Александровца намера и пут су нас довели до села Дренча. Мештани који су били у послу и убирали летину упутили су нас према манастиру. После вожње по макадамском путу, стигли смо. С једне стране пут и шума, с друге стране вода и виногради. Између чудесна Дренча! Ограђена зидом као средњовековни град. Подсећа на славу своје прошлости.Ктитор манастира Дренча, са црквом посвећеном Ваведењу Пресвете Богородице је монах Доротеј, некадашњи хиландарски игуман, са својим сином јеромонахом Данилом, потоњим патријархом Данилом III. Градња манастира текла је од 1351. до 1379. године, а најстарији писани извор који помиње Манастир је Свитак монаха Доротеја манастиру Дренча издат у Жичи 1382. године. На основу новијих мултидисциплинарних истраживања сматра се да је манастир изграђен око 1380. и то из основа како Свитак наводи јер током археолошких истраживања није откривено старије култно место. Црква је триконхалне основе, декоративно зидана сигом и опеком, са троделним олтарским простором и слободним ступцима који носе куполу. Архитектонске особености огледају се у ширењу основе са запада ка истоку. Основом и елевацијом као и елементима секундарне пластике Дренча представља рану етапу настанка моравске архитектуре. Дуго се цео манастирски комплекс са црквом налазио у рушевинама. Од 1454. године када су је у времену освајања Србије порушили османски освајачи. Конзерваторско-рестаураторски радови започети 1952. тада према пројекту архитекте Бранислава Вуловића трајали су неко време. Настављени су у периоду од 2002. до 2006. године по тада ревидираном пројекту професора Архитектонског факултета у Београду Мирка Ковачевића који је укључен и у обнову манастира Хиландара. Са изузетком Ђурђевих ступова у Србији нема објеката ове врсте чијој обнови се тако темљено и целовито приступило као манастиру Дренчи.

    

Манастир Дренча вековима пружа духовно уточиште верујућем народу. Игуманија Фотина пажљиво се стара о њему и о старом сестринству. Путници намерници би у манастиру могли да се снабдеју са надалеко чувеним чајевима и мелемима који подједанко помажу и деци и старима. Ту су и ликери и разне врсте ракија по коме је овај крај такође познат. На наш коментар да су се и паунови уклопили у манастарски комплекс, мати Фотина је одговорила да се они ту налазе да би се гордили уместо нас, јер колико год да се трудимо да све одбацимо увек остане негде неко парче сакривено. Игуманија манастира Дренча, мати Фотина поручује да понесемо немоћи другога, јер како је рекао свети владика Николај Велимировић: „Ако би ме данас неки младић упитао: како да спасем своју душу, ја бих му без размишљања рекао: узми на себе бреме бриге о ближњем! Јер свака душа, која не зна за бригу за неког другог, сем саме себе, или је већ погинула или се налази на граници погибије. Тамо, где још није касно, треба спасавати своју душу бригом о ближњем." О значају манастира за живот средњовековне Србије, о његовој обнови и потреби верника данас, монашком животу разговарали смо са игуманијом манастира Дренча, мати Фотином."

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBookGoogle, or enter your information:
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000