Москва, 8. јануар 2024. год.
Дана 8. јануара 2024. године, другог дана Божића, на празник Сабора Пресвете Богородице Његова светост патријарх московски и целе Русије служио је Свету литургију у патријаршијској Успењској цркви у Московском Кремљу. По завршетку богослужења свјатејши владика је одржао проповед у којој је посебну пажњу посветио улози родитеља и друштва у одгајању деце.
„Данас се обраћам свим нашим православним породицама: молим вас да се бринете о васпитању своје деце! – истакао је патријарх. – Немојте дозволити да силе таме растргну њихове душе, јер оне понекад владају у околини деце. Сад нећу критиковати филмове или неке емисије на телевизији, али знамо да продукција масмедија није увек усмерена на добробит људске душе. На срећу, треба рећи да се у нашој земљи у последње време много тога променило, укључујући рад средстава за масовно информисање. Због тога нас критикују наши противници којима не иде у прилог да се преко медија формирају здрави и снажни људи, одани Богу, Цркви и својој отаџбини. Али ми знамо колико је то важно. А ако у образовном процесу можда нема довољно ових суштинских елемената, породица треба да их надокнади. Међутим, главно је васпитање бебе и детета у мањем и мало старијем дечјем узрасту кад су у потпуности отворени за прихватање онога што родитељи говоре. И ако због умора, заузетости и разних других животних околности родитељи мање пажње посвећују одгајању детета то је грех који узимају на своју душу, јер ће пред Богом одговарати за своју децу! Треба имати на уму следећу ствар: недостаци у васпитању су грех пред Богом, посебно ако последицу грешака у васпитању представљају безбожност, негирање друховних вредности и неморалан живот, кад човек доспева у орбиту мрачних сила.“
„Обраћам се свима онима који ме чују, а многи ће ме чути и видети, зато што се све ово данас преноси преко телевизијских канала. Од најранијег детињства се постарајте за духовно одгајање детета и тако ћете му обезбедити врло снажан имунитет против зла, против свега што уништава људску личност. Управо такво васпитање формира човека који је достојан да се назива хришћанином, грађанином наше земље и браниоцем наше отаџбине. Није чудо што су се у току већег дела наше националне историје деца управо тако одгајала и ми знамо у какве јунаке су стасавали и да су постајали изванредни научници, мислиоци, филозофи, друштвени и јавни прегаоци. И за многе цареве се може рећи да су били истакнути државни посленици, који су умногоме дали допринос јачању наше отаџбин и развоју Русије у велесилу.“