Сингапур је далека земља и чини нам се да тамо све мора бити другачије – другачија култура, другачији начин живота. Међутим, испоставља се да се додирне тачке могу пронаћи и да се на основу њих може градити сарадња. Амбасада Руске Федерације у Републици Сингапур на све начине популаризује руску културу и подржава рад Сингапурске епархије Руске Православне Цркве.
О томе како се то одвија, као и о сличности и различитости култура разговарали смо с изванредним и овлашћеним амбасадором Руске Федерације у Републици Сингапур Николајем Ришатовичем Кудашевом.
– Николаје Ришатовичу, представљати своју земљу у другој земљи значи пронаћи додирне тачке, између осталог, и у култури. На први поглед се чини да је то једноставно кад је реч о Европи, а да Азија представља потпуно другачији свет. Или је ово мишљење погрешно?
– Азија представља самосвојан и аутохтони регион у којем је настала специфична традиција и где су створени јединствени културни феномени који имају миленијумску историју. Као и за сваки културни код, за њих је потребно одређено умеће како би се прочитали. То се односи на масиве будистичке, исламске, хиндуистичке и конфучијанске традиције, као и многих других. Ипак, јасно је да кад човек савлада умеће читања, све више и више почиње да се уверава да основне људске вредности мира, љубави, међусобног поштовања и заједничке изградње не само да не деле, већ пре уједињују Европу и Азију и да сви покушаји да се изазове конфронтација ова два велика континента, по мом мишљењу, немају перспективу. Из тога проистиче и специфична улога коју руска дипломатија придаје развоју евроазијског виђења проблема безбедности поред прагматичне основе у виду Великог евроазијског партнерства. Ризиковаћу да претпоставим да отуда потиче и специфична мисија Руске Православне Цркве на просторима Азије и Тихог океана, која народима овог региона доноси Христову реч која би требало да их учини сложнима и да их обједини у име идеала љубави и добра.
Освештање океана, прослава Богојављења у Сингапуру (фотографија Олте Липунове)
– Које додирне тачке са Сингапуром имамо у том смислу? Тим пре ако се ово време упореди са 1980-им годинама кад сте тек започињали своју дипломатску мисију и то управо у овој земљи?
– Сингапур је прилично млада држава. Република Сингапур ове године навршава свега 60 година. Највећу етничку групу овде чине Кинези, али је присутна и репрезентативна малезијска, као и кинеска заједница. Разуме се, присутна је и солидна европска баштина коју је град-држава наследио из времена енглеске колонизације. Без обзира на своју културну разноврсност Сингапур, по мом дубоком уверењу, наравно, не стоји по страни од светских хуманитарних и културних трендова. Зато није случајно то што се овде, као и у Русији, посебан значај придаје проблематици међунационалне и међуконфесионалне слоге и поштовању религија које су заступљене на територији острва. Влада Сингапура у том смислу обавља велики и сврсисходан рад који по мом мишљењу, доноси добре резултате. И ако за полазну тачку узмемо 1980-те године кад сам први пут дошао овамо, данас Сингапур заиста представља легуру народа и култура уједињених заједничким циљевима развоја и процвата.
Прослава кинеске Нове године у Сингапуру
– Молим вас да поменете неку традицију која је блиска нашој, у Кини и у Снгапуру. И нашто што сматрате да је необично.
– Вероватно је то прослава кинеске Нове године иако она пада касније од наше традиционалне 31. децембра – 1. јануара (ове године се кинеска Нова година слави 29. јануара) – по својој атмосфери и жељи да се обавезно проведе у кругу породице, с родбином, да се људи окупе за великом трпезом, да припреме омиљена јела – веома личи на начин на који ми прослављамо Нову годину.
Ако је реч о нечему што је за нас необично, у Сингапуру је веома снажан култ предака, али то није само чување сећања на оне који чине историјат твог рода. Овде се верује да преци на оном свету воде свој живот који веома личи на наш. И Сингапурци сматрају да је важно да се он одржава на достојанственом нивоу. Зато је уобичајено да се за претке дају прилози који доспевају на небо помоћу специјалнх пећи. Занимљиво је то што преци, њихово искуство и традиција нису предмет сећања, већ извесна реалност која вас прати и функционише заједно с вама.
– А ако узмемо вредности као што су породица, традиција и све што је с тим повезано – какве су оне у Кини и Сингапуру?
– У Кини влада принцип: „Поштуј старије и брижно се односи према млађима.“ У породици се то огледа у поштовању сопствених родитеља и оних који су старији од тебе. Ова традиција се и данас врло строго поштује. Зато у Кини није реткост видети испољавање овако посебног односа према родитељима пуног страхопоштовања и пажње. Они се труде да чак и на путовања одлази цела велика породица. У Сингапуру ово такође није нестало, мада, наравно, спољни утицаји који воде у различитим правцима понекад представљају опасност по традиционалне вредности. Једном речју, јединствен идентитет не омета народе да исповедају заједничке вредности као што су свест о значају породице, однос пун уважавања и поштовања према старијима због њиховог доприноса благостању породице, као и брига за млађе, јер управо њима ћемо предати животну штафету и од тога какво наслеђе им остављамо зависи будућност.
Приказиивање филма у Амбасади Русије у Сингапуру на Дан народног јединства, новембар 2024. године
– Реците нам нешто о активностима на популаризацији руске културе у Сингапуру које организује амбасада. Како људи све то доживљавају? У којој мери се мења њихов поглед на руску културу?
– Трудимо се да организујемо активности које локалну заједницу могу да упознају с нашом културом и традицијом. У томе нам активно помажу и представништво Россотрудничества и Руско-сингапурски пословни савет. У току последњих година лепо се показала пракса приказивања домаћих филмова, како у оквиру „Недеље руског филма“ у Сингапуру, тако и у формату камерних премијера филмова које одржавамо „на платформи“ амбасаде. Наравно, потражња за оваквим манифестацијама је посебно велика код омладине. Она жели да види каква је права Русија, да сазна нешто о нашој историји, традицији и савременом животу. Има оних који касније одлуче да заиста посете нашу земљу туристички или да се школују на нашим факултетима. Овакав одазив је веома пријатан.
Изложба „Рођене обале“ Алберта Соланова, новембар 2024. године, Сингапур
Прошле године посебно и потпуно ново искуство било је одржавање изложбе „Рођене обале“ руског сликара Алберта Солтанова. Његова платна говоре важне ствари о нашим традиционалним духовно-моралним вредностима и о нашем историјском сећању. Наравно, за Сингапурце је то нешто необично. На пример, неки су били запањени напрегледним пејзажима који су приказани на сликама. Јер, Сингапур је мали, а овде је приказан бескрајни простор који води иза хоризонта. Једном речју, руска култура за Сингапурце увек представља откриће.
– Да ли се доживљај руске културе разликује код Сингапураца који говоре руски од реакције староседелаца?
– За руску културу у Сингапуру не постоје вештачке преграде. Она је ужива углед, љубав и поштовање. То потврђују и најаве које окупљају наступи руских група и соло извођача. Међутим очигледно је да знање руског језика човеку омогућава да дубље и потпуније усвоји дубоки смисао руске културе, да превазиђе националне границе, да постане заједничар у богатству општег културног наслеђа народа Евроазије.
Награђивање парова који су у браку провели више од 25 година на Дан народног јединства у Амбасади Русије у Сингапуру, новембар 2024. године
Сингапурци то схватају и зато стално расте интересовање за руски језик, Русију и руску културу. Сигуран сам да ће ова тенденција само јачати и да ће прокрчити себи пут кроз све тешкоће.
– Какву улогу у упознавању руске културе игра Сингапурска епархија Руске Православне Цркве, парохија у част Успења Мајке Божије?
– Несумњиво је да игра битну улогу. Без обзира на то што још увек не постоји комплекс храмова у Сингапуру, парохија је врло активна, а њени парохијани нису само припадници локалне заједнице која говори на руском, већ и Сингапурци и православци из других земаља који сад овде живе. На пример, у парохији се с великом топлином прослављају сви важни празници – и Божић, и Богојављење, и Васкрс. На парохији раде школа веронауке и омладински клуб и одржавају се излети. Наравно, има и заједничких активности с Амбасадом. Прошле године само у парохији организовали фотографску изложбу руских фотографа која је уприличена поводом 500-годишњице Новодевичјег манастра. За Васкрс смо заједно гледали филм „Свети архипелаг“ Сергеја Дебижева о Соловјецком манастиру. А у новембру смо у оквиру Године породице у Русији на Дан народног јединства честитали свим породичним паровима који су у браку већ више од 25 година. Јер, православље је саставни део културног кода Русије и то се не сме заборавити. Сигуран сам да ћемо у наредним годинама успети да у Сингапуру реализујемо пројекат изградње Руског културног центра у чијем комплексу ће бити и православни храм, па ћемо имати још више могућности за такву врсту сарадње.
Митрополит сингапурски и југоисточноазијски Сергије, патријарашки егзарх за Југоисточну Азију (фотографија Олге Липунове)
– Узгред речено, људи у Кини воле руску реалистичну уметност. Тамо је издато много монографија наших мајстора и организоване су њихове изложбе. Вероватно је сваки други светски сликар добио позив да предаје тамо.
– Руска уметност је у суштини духовна уметност која проповеда поштовање према природи и човеку као његовом делу. Кинези схватају овакав доживљај, то је сличан културни код и оно што нас заиста чини блискима. Зато људи у Кини цене руску уметност, посебно пејзажно сликарство и многи код куће имају платна наших сликара. За Кинеза оваква слика на известан начин представља прозор у Русију. Гледајући је он се налази у повољној средини на коју је навикао.
– Да ли се на локалнм факултетима учи руски језик и руска култура?
– Наравно, на локалним факултетима се учи руски језик. У томе предњачи Нанјански технолошки универзитет. Он има дугогодишње везе с Русијом и његови дипломци и студенти са задовољством одлазе на праксу и обуку у нашој земљи. Руски језик се предаје и на Националном сингапурском универзитету – главној школској установи у земљи. Наравно на уметничким факултетима се проучавају руска уметност и култура. Има и приватних школа од којих је највећа – Центар за руски језк који сваке године за своје полазнике организује путовања за Русију.
Студенти Нанјанског технолошког универзитета у Амбасади Русије у Сингапуру
У Сингапуру влада велико интересовање за домаћу школу балета, многи ученици локалних балетских школа сањају о томе да се школују на нашим факултетима у својој професији. Слична је ситуација и са музичким образовањем. Мислим да ће интересовање за руски језик и културу само расти.
– Морам да вас питам и шта ви највише волите у сликарству.
– Нема сумње да је то руско сликарство. Кад год одем у Москву искористим прилику да обиђем Третјаковску галерију, да видим ремек-дела руског иконописања – Андреја Рубљова, Дионисија и Симона Ушакова. Привлачи ме и уметност с краја XIX – почетка ХХ века – у ваздуху се осећа атмосфера надолазећих промена. Уметност је својом моћи покушавала да укаже на излаз из ове драме и њено хуманистичко решење. Таква је специфична спасоносна мисија руског уметника.
Мислим да је руска култура непрегледна и самосвојна. Она одговара на дубока питања бића. И у стању је да покаже одговоре на мучна питања која се данас постављају пред човека.
С Николајем Кудашевом разговарала је Оксана Головко
