16/9/2003
Дана 2. октобра 2023. године студенти прве године Псковопечерске богословије су се срели са митрополитом псковским и порховским Тихоном.
Митрополит Псковский и Порховский Тихон (Шевкунов)
Оцена: 8.5|Гласови: 6
2019. године навршава се 25 година од препорода монашког живота у Сретењском манастиру. Покретач и организатор рада на обнављању обитељи, духовни васпитач браће, студената богословије и парохијана у току свих ових година био је владика Тихон (Шевкунов), тадашњи архимандрит и садашњи Митрополит псковски и порховски – намесник манастира у периоду 1994-2018. године.
Митрополит псковски и порховски Тихон (Шевкунов)
Оцена: 10|Гласови: 6
Отац Јован нам је дао велики, дивни и радосни пример могућности за управо овакво рађање плодова које је толико пријатно Богу.
Митрополит Тихон (Шевкунов)
Оцена: 8.9|Гласови: 8
Данас Света Црква празнује дан Светог праведног Јова Многострадалног. Он је прошао страшни пут богоостављености и патње, прошао је пут испуњен таквим мукама да његови ближњи нису могли то ни да гледају.
Епископ Јегорјевски Тихон (Шевкунов)
Оцена: 10|Гласови: 7
Какве смо дивне речи у црквеној песми сада чули: „Јер порани душа моја твоме светоме храму, носећи храм телесни сав оскврњен…“ У тим речима је истина о нашем паду, коју је спознала људска душа: од раног јутра, с првом мишљу после буђења, мој дух стреми ка Твоме светоме храму, ка светом дому Божијем, али тај мој дух пребива и чами у храму мога тела, оскрнављеног гресима...
Архимандрит Тихон (Шевкунов)
Оцена: 10|Гласови: 9
Чини се да у православним породицама, нема и не може бити сукоба и још више развода. Али чак и на састанцима свештенства пре неколико година Патријарх Алексије је с болом говорио о распадима православних бракова и бракова свештеника.
Оцена: 7.5|Гласови: 4
Епископ Јегорјевски Тихон (Шевкунов) је у интервју за РИА Новости испричао о последњим резултатима заједничке сарадње представника Руске Цркве и Истражног комитета РФ на случају убиства породице последњег руског императора Николаја II.
Епископ Jегорjевски Тихон (Шевкунов)
Оцена: 8|Гласови: 18
Стручњаци за антирелигијску пропаганду донедавно су тврдили да се богојављенска вода годинама не квари зато што свештеници кришом у њу стављају сребрне полуге, новчиће и крстове.
Оцена: 9.6|Гласови: 18
- Да будем искрен, нисмо очекивали да ће изложба изазвати такав велики интерес. Нама су чак говорили: добро, ко ће ићи на изложбу - да гледама уџбеник историје? Али као је потврђују руководиоци Мањежа, таква посећеност није била у последњих неколико година. На дан има око 18 хиљада људи, а за само две недеље прошло је око 250 хиљада. Људи морају да стоје у реду понекад три сата. На крају, изложба ће трајати до 24. новембра.
Пре годину дана обилно се говорило о сахрани, како се сматра, посмртних остатака царевића Алексеја и његове сестре кнегиње Марије и о додатној идентификацији остатака оних чланова који су сахрањени у Петропавловској тврђави. А онда-тишина. О чему се ради?
Једанаест студената Итона – најпрестижнијег енглеског колеџа – допутовало је у приватну посету Русији у току које су обишли Москву и Санкт-Петербург, упознали се са својим руским вршњацима, а такође су се срели с руским председником Владимиром Путином. Јегорјевски епископ Тихон (Шевкунов), намесник московског Сретењског манастира, испричао је дописнику портала Православие.Ru нешто о томе како је ово путовање организовано и какав утисак су на њега оставили млади Енглези.
Јегорјевски епископ Тихон (Шевкунов)
Предавање епископа Тихона (Шевкунова), намесника Сретењског манастира, ректора Сретењске богословске школе на тему «Православље у савременом свету» одржано је на факултету социологије МДУ «М.В. Ломоносов» дана 7. априла. Нудимо вашој пажњи текст предавања у целини.
О занимљивим часовима историје и небаналном патриотизму, о свом односу према бучним дискусијама из новијег времена и новим обавезама архипастира у интервјуу за портал «Православље и данашњица» говори Јегорјевски епископ Тихон – управник Западног викаријата града Москве, намесник Сретењског ставропигијалног мушког манастира, одговорни секретар Патријарашког савеза за културу
Епископ Егорьевский Тихон (Шевкунов)
Велики игуман Псково-печерског манастира, отац Алипије, отворено је за себе говорио: „Ја сам совјетски архимандрит.” Ту своју изјаву ревносно је потврђивао и речима и делима.
Сви ти догађаји, који су судбински били просто неизбежни, толико су утицали на Јарослава да је истински био шокиран. Ту је била изненадна конфискација новца, и то не било где него у Немачкој, па још у тренутку кад се чинило да више нема никакве опасности и кад је већ ликовао осећајући потпуни тријумф, а и то што се то догодило баш на царини у Франкфурту на Одри, месту које је Јарослав намерно изабрао јер је ту много пута прешао границу.
Оцена: 7.7|Гласови: 31
Истеривање демонâ не само да је нешто узнемирујуће, него је и веома опасна ствар. Да би се човек у то уверио, довољно је да само једном присуствује том обреду.
Оцена: 7.3|Гласови: 11
Једног лета стари печерски монах Авакум, који је иначе дежурао на капији, након вечерњег пред свима у трпезарији изјави да у манастир више неће пуштати оне који нису Православци.
Оцена: 9.6|Гласови: 14
Једну од загонетки црквеног живота у совјетско време представљала је судбина моштију светог Патријарха Тихона, који је 1925. године сахрањен у Малој цркви московског Донског манастира. На парастосу испред његове гробнице 1946. године митрополит Крутицки и Коломенски Николај (Јарушевич) је тужно рекао: „Сад смо се молили само испред гроба Његове Светости. Његовог тела овде нема.“
На њихову срећу у Псково-печерском манастиру постојао је човек који је у сваком тренутку био спреман да на тим богослужењима замени неког од своје образоване сабраће. Био је то архимандрит Антипа.
Оцена: 2|Гласови: 1
Наш Анђео Чувар не само да нас стално подстиче да размишљамо о вечном спасењу, него нас стварно чува у разним животним ситуацијама. Реч „Чувар” у овом случају уопште није алегорија, о чему вековима сведоче драгоцена искуства многих хришћана.
У року од три дана један огроман камион био је пун намирница, лекова и одеће. Осим тога, наши парохијани донели су и доста новца, а ми смо томе додали и нешто манастирске уштеђевине, тако да је то на крају била за оно доба поприлична сума.
По строгим црквеним правилима у цркви се на једном Часном Престолу током дана може служити само једна света Литургија. Ми у Сретењском манастиру много волимо ноћна богослужења, кад монаси имају могућност да се у осами помоле и да им ништа не одвлачи пажњу.
Тај старац, схиигуман, велики подвижник и аскета светог живота стајао је преда мном и плакао због истинске туге што је заиста најгори и најгрешнији човек на земљи! Ја сам сваког тренутка све јасније и са све већом радошћу схватао да мноштво мојих проблема уопште нису вредни пажње. Штавише, потпуно јасно сам осећао како моји проблеми ту на лицу места неповратно нестају из моје душе.
Да је у то време неко тражио да се наведе име најнезгоднијег човека у Печорима, нема сумње да би сви одговорили да је то благајник Псково-печерског манастира, архимандрит Натанаило. У томе би били једногласни и свештеници и искушеници, монаси и мирјани, комунисти из печерске управе КГБ-а и локални дисиденти. Ради се о томе да је отац Натанаило по карактеру био веома незгодан човек.
Иако је био повучен и строг, отац Серафим био је необично благ човек, пун љубави. У манастиру су га сви поштовали и волели, иако су се према њему односили са страхом и трепетом, то јест као према човеку који је на земљи живео са Богом, односно као према живом светитељу.
2. октобра 2013. године председник Русије В.В.Путин је одржао седницу Савета за културу и уметност посвећену улози културне политике државе у јачању јединства земље и значају домаће културе у јачању руског идентитета.
У манастиру осим непрестаног читања псалтира постоји још једна посебна служба-читање молебана са акатистима. То значи када се обичном молебану додају службе светитељима . У древним типицима, у традицијама других православним цркава , чини ми се, нешто слично не постоји, већ само код нас у Русији. Али се народ за те службе веома везао, и акатиста у Псково-печерском манастиру се служило мноштво, понекад чак и по петнаест двадесет, богослужење је могло да траје више од три сата.
Вјачеслав Михајлович Кликов је аутор споменика светом Сави Српском, који је подигнут у близини Светосавског храма на Врачару. Његов дугогодишњи пријатељ – архимандрит Тихон (Шевкунов) сећа се једног занимљивог догађаја који им се десио у време кад је познати руски склуптор почео да се приближава вери у Бога.
Једном приликом је код оца Јована дошао младић, дипломац духовне академије, и приликом представљања између осталог је рекао: «Ја сам богослов».
У совјетско време вероватно није било ужаснијег симбола разарања Руске Цркве него што је Дивјејевски манастир. Та обитељ, коју је основао преподобни Серафим Саровски, је била претворена у страшне руине. Оне су се уздизале над убогим совјетским градом, центром рејона, у који је преобраћен некада славни и радосни град Дивјејево. Власти нису уништиле манастир до краја. Оставили су развалине као меморијал своје победе, споменик вечног поробљавања Цркве. Поред Свете капије обитељи истицао се споменик вођи револуције, који је претећи сусретао свакога ко је пристизао у разорени манастир.
Данас, уочи Великог поста, по благослову Његове светости Патријарха московског и све Русије Кирила хтио бих да вам се обратим посебним словом. Сви ви знате да се ево већ двије деценије на српској земљи дешава трагедија. Православне становнике Косова и Метохије протјерали су са њихове рођене земље. Многи су убијени, да не говоримо о имовини. Храмови су разрушени, многи манастири попаљени. Све се то дешава не само уз допуштање, него и уз хушкање многих лидера. То безакоње се наставља и данас.
Парохијанка нашег манастира Марија Георгиевна Жукова, ћерка чувеног маршала Георгија Константиновича Жукова, с тугом ми је испричала како се њена бака по мајци, Клаудија Јевгењевна, којој је 89 година, није причестила још од детињства. Трагедија је била и у томе, што Клаудија Јевгењевна већ неколико година пати од старачке деменције и неадекватно реагује на околину. Дешавало се да чак није могла да препозна своју вољену унуку и угледавши Марију Георгиевну, савршено мирно би је упитала: "Ко сте Ви? Где је моја унука? Где је Маша?" Марија Георгиевна се гушила у сузама, али лекари су јој рекли да ту помоћи нема. Тако да уопште није имало смисла говорити о томе, да ли Клаудија Јевгењевна жели да се исповеди и причести и да ли уопште жели у својој соби да види свештеника.
