Док се други причешћују

    

Не причешћујемо се сви на свакој служби. Даће Бог да доживимо време кад ће после речи свештеника «са страхом Божијим и вером приступите» Чаши прилазити огромна већина оних који се моле. Али и тада ће остати неко ко не може да се причести због здравственог стања, или кога задржаве епитимија, или неки други разлог. О чему да размишља и за шта да се моли човек који се сад не причешћује сам, али види другу браћу и сестре како се с рукама прекрштеним на грудима приближавају причешћу?

Као прво, треба да се радује за људе који се причешћују Христом. Треба да се моли да им причешћивање Светим Тајнама не буде на суд и на осуду, већ на умножење вере, на исцељење душе и тела, на потпуно освећење. Наша је свагдашња обавеза да се молимо за себе, једнако као и обавеза да увек дишемо. Али молитва за друге је дело љубави и треба што чешће ширити своје срце, примајући у њега туђе потребе.

Као друго, гледајући друге, човек се нехотице сећа и себе. Сетићеш се и замолићеш Господа да те «не лиши причешћивања Светим Тајнама». Замолићеш и за то да се причешћујеш достојно и без осуде, управо онако како свештеник каже: «са страхом Божијим и вером». То ће бити права припрема за Причешће. Јер «припремити се» не значи само ишчитати молитве које треба да се прочитају пре службе. Спреман је онај ко често размишља о достојном причешћивању Христом, ко жели ово јединство, ко се за њега моли чешће него што то захтева црквена дисциплина.

Као треће, свако од нас има људе који су драги нашем срцу, али се у главном – у вери, не слажу с нама. Ако нису крштени, молимо се за њих на јектенији «за оглашене». Али ако су крштени, али нису уцрквљени причешћивање је право време да се молимо за њих. «И њих призови, Владико. И њих удостој да се нахране бесмртном храном. И њихових срца се дотакни, да будемо заједно – они и ми – пред Лицем Твојим.»

Ове и друге сличне молитве нека се откидају ка Небу док хор поје «Тјело Христово примите, источника бесмертнаго вкусите.»

Треба ли подсећати на то да време причешћивања, чак и ако се лично не причешћујете, није време да изађете из храма или шетате по њему, да није време за разговоре и остала докона занимања?

Небо је отворено! Христос Својим Телом и Крвљу храни верне! У току је пир вере и тајанствено очишћење душа које Господ воли!

То је време за пажљиву и ватрену молитву, како за оне који се приближавају Чаши, тако и за оне који су због нечега данас лишени причешћа.

***

Из књиге "Мисионарске белешке"

Протојереј Андреј Ткачов

Са руског Марина Тодић

11/3/2015

Види такође
Литургија Пређеосвећених Дарова Литургија Пређеосвећених Дарова
Протојереј Андреј Ткачов
Литургија Пређеосвећених Дарова, њен чин, њено порекло и потреба за њом се не могу схватити без љубави према тајнама и праксе честог причешћивања. Причајте шта год хоћете и размишљајте како год хоћете, али да је у Древној Цркви постојала традиција причешћивања пет-шест пута годишње никад не би настала литургија Пређеосвећених Дарова.
Идеална парохија Идеална парохија
Протојереј Андреј Ткачов
Хајде да замислимо идеалну парохију. Ако наша представа буде тачна, то не мора да значи да ћемо идеал оваплотити у својој стварности. Нећемо га оваплотити. Али ћемо своју делатност поредити с нормом и тако ћемо се приближавати норми и идеалу.
О мисионарењу О мисионарењу
Протојереј Андреј Ткачов
Свештеник је позван у војску. И док је преко полигона ишао с дежурним официром у слушаоницу, официр је замолио свештеника: «Реците им да наредбе командира извршавају без роптања, да опрезно рукују оружјем, да не беже у село по вотку без дозволе, да старији не вређају много гуштере.»
Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×