О мисионарењу на улицама

Занимљиви живот православног мисионара

Мисионарењем на улицама сам почео да се бавим још у совјетско време, крајем 1980-их година. Тих година – а то је било време Горбачовљеве перестројке – Арбат је управо постао пешачка зона и одмах су почеле да се организују разне масовне манифестације под отвореним небом. На сваком кораку су наступали улични глумци и музичари, песници су рецитовали своје песме, сликари су излагали слике и цртали портрете пролазника.

    

И први који су ту дошли да се баве својом „духовном мисијом“ били су кришнаити. Они су по читав дан ишли по Арбату тамо-овамо, певали су своје мантре и делили прасаде.

А Борја Козушин, мој друг и ја смо у то време у Текстилшчикима водили илегални религозно-филозофски семинар „Препород“; у стану се окупљало толико много младих људи да није било довољно дивана и столица – седели су по поду, и не само у соби, него и у ходнику. Долазили су студенти који су одмах ишли у кухињу и јели све што је било у фрижидеру тако да нам ништа није остајало.

Кад смо сазнали да су кришнаити изашли на улицу и да проповедају на Арбату одлучили смо да и ми тамо одемо. Облик проповеди је био следећи: ја сам облачио своју грчку расу (у то време сам већ био рукоположен у ђакона), отварао Библију и почињао сам гласно да читам. Људи су заинтересовано застајали: шта хоће да каже овај млади свештенослужитељ? Онда бих затворио Библију и почињао да проповедам.

Три године заредом држао сам исту проповед – предавање професора Московске духовне академије А. И. Осипова „Вера и неверје“. То је било врло успешно предавање о вери – оно је практично сваког човека могло натерати да се замисли. У зависности од ситуације понекад сам нешто скраћивао, нешто сам додавао, проналазио сам неке нове аргументе. Нисам долазио сам, са мном су увек били девојке и момци с нашег религиозно-филозофског семинара.

После завршетка проповеди предлагао сам људима да постављају питања. Испочетка, да би се људи заинтересовали, питања су постављали учесници семинара који су били раштркани међу присутнима. А кад су питања почињали да нам постављају непознати људи, сматрали смо да је циљ мисије остварен. После тога су ми учесници семинара помагали да одговарам на питања, и поделивши се у групе до касно смо разговарали с људима дајући им на крају цедуљице с адресом нашег семинара. И пошто су људи после тога просто похрлили код нас, морали смо да одредимо и додатне дане да се групе окупљају по реду пошто у стан више нису могли сви да се сместе. Ето, такво реално искуство проповедања на улици сам имао још у совјетско време.

Баптисти су се на Арбату појавил после нас. Једном ми је пришао један млади баптиста, па каже:

– Сад ћемо и ми проповедати на Арбату.

Питам:

– Шта се десило?    

– Пре три дана сам слушао овде вашу проповед, – каже он, – дошао сам на састанак и рекао својој браћи и сестрама: „Ево, ви седите овде, а православци већ проповедају на Арбату.“

Онда смо се окупили заједно с баптистима и кришнаитима да размотримо ситуацију и ја сам рекао:

– Замислите шта ће бити ако на овом малом парчету земље почнемо да се свађамо? Људи ће побећи од нас!

Москва, Арбат 1990-х Москва, Арбат 1990-х     

И договорили смо се: православци ће проповедати код „Видео клуба“, то је ближе Смоленском тргу, баптист – код продавнице „Звездица“ или „Звезда“, тако се некако звала, с надстрешницом изнад улаза, а кришнаити су се сложили да иду само до ове „Звезде“ и назад, до нас нису ни долазили.

Врло озбиљно смо закључили овај „акт о ненападању“, зато што је нас, верника, у то време било врло мало. Чинило нам се да уопште живимо у неком чудовишном мору безбожности и да смо ми у њему само мале капи – различите боје, у различитој мери чисте или мутне. Али то је у сваком случају барем била вера, а не неверје.

Пре тога сам имао извесно слично искуство – кратко, али прилично занимљиво. Као што и данас међу мојим друговима има много баптиста, педесетника и адвентиста, тако сам и тада имао једног друга баптисту. Он је врло добро свирао гитару, сам је писао духовне песме и правио је код куће концерте, али се окупљало свега двоје-троје људи. Једном сам му рекао:

– Ти толико лепо певаш о Богу да ће ускоро и твоји зидови почети да се кају. Хајдемо на улицу, па ћемо да проповедамо.

Он каже:

– Шта ти је? Ухапсиће нас.

– Треба нешто да смислимо!

Размишљао сам цело вече и целу ноћ. Ујутру ми је синуло. Назвао сам га:

– Дакле, овако: сутра идемо на железничку станицу и ти ћеш да ме пратиш. А прекосутра ћу ја тебе да пратим.

Тако смо и урадили.

Окупило би се неколико људи; осим православаца били су ту још католик и овај баптиста с гитаром. Сели бисмо у чекаоницу и наводно некога пратили – седели смо и по неколико сати заредом уз гитару певали песме духовне садржине које су просто шокирале путнике који су се ту налазили, обичне совјетске грађане. Дежурни милиционар је једном приликом све то слушао с толиким интересовањем, чак је зинуо од чуђења. А један припити мушкарац је непрестано ридао и стално је молио:

– А може ли још једном она страшна?

Тако су доживљавали све што је имао везе с религијом – подсећало их је на сахрану или на нешто друго што има везе са смрћу.

И тако смо „пратили“ једни друге све док нас неко није „откуцао“ и милиција је почела да нас прогања. То су радили врло лукаво. Прилазили су, па питају:

– Кога пратите?

Одговарамо:

– Ево овог!

– Покажите своју карту.

Једно време смо чак куповали јефтине карте до најближе станице, али су схватили шта радимо, па смо ипак морали да обуставимо овај наш успешни „пројекат“.

Протојереј Олег Стењајев

Са руског Марина Тодић

13/12/2021

Види такође
Подвиг Паше Кима Подвиг Паше Кима
Занимљиви живот православног мисионара
Подвиг Паше Кима Подвиг Паше Кима
Занимљиви живот православног мисионара
Протојереј Олег Стењајев
Други чеченски рат који је представљао жетоки сукоб између руске војске и чеченских терориста-вахабита показао је да је наша омладина у потпуности способна да се надахне идеалима прошлих генерација.
Ми бранимо Русију Ми бранимо Русију
Занимљиви живот православног мисионара
Ми бранимо Русију Ми бранимо Русију
Занимљиви живот православног мисионара
Протојереј Олег Стењајев
За време једног од путовања у Чеченију – пет пута сам имао прилике да боравим тамо – нашао сам се у једној од руских војних јединица код Гудермеса.
Догодовиштине за време рата у Чеченији Догодовиштине за време рата у Чеченији
Занимљиви живот православног мисионара
Догодовиштине за време рата у Чеченији Догодовиштине за време рата у Чеченији
Занимљиви живот православног мисионара
Протојереј Олег Стењајев
За време другог Чеченског рата – то је било 1998-2000. године – ми смо по благослову свештеноначалија организовали добротворне и мисионарске програме на територији Републике Чеченије.
Риђокоси „Христос“ Риђокоси „Христос“
Занимљиви живот православног мисионара
Риђокоси „Христос“ Риђокоси „Христос“
Занимљиви живот православног мисионара
Протојереј Олег Стењајев
Још 1990-их година сам имао прилике да разговарам с једном баптисткињом која ме је, а да ни сама то није желела, још једном чврсто уверила у то да човек треба да има икону испред себе кад се моли
Кришнаитски аскетизам Кришнаитски аскетизам
Занимљиви живот православног мисионара
Кришнаитски аскетизам Кришнаитски аскетизам
Занимљиви живот православног мисионара
Протојереј Олег Стењајев
Једном су у храм Преображења Господњег на Ординки где сам тада служио и бавио се рехабилитацијом људи који су доспели у секту дошли супружници и испричали су ми своју невољу
Разобличавање Разобличавање
Занимљиви живот православног мисионара
Разобличавање Разобличавање
Занимљиви живот православног мисионара
Протојереј Олег Стењајев
Једном, док сам још похађао богословију, позван сам на заједнички скуп педесетника из разних заједница, притом су и човек који ме је позвао, и многи други од њих знали да сам православац.
Затвор, баптиста и Нови Завет Затвор, баптиста и Нови Завет
Занимљиви живот православног мисионара
Затвор, баптиста и Нови Завет Затвор, баптиста и Нови Завет
Занимљиви живот православног мисионара
Протојереј Олег Стењајев
Једном док сам служио у унутрашњим снагама МУП-а у Кемеровској области од једног официра сам сазнао да се међу затвореницима налази један баптиста који је на издржавању казне баш због вере, иако је формално осуђен због нечег другог.
Прича о добром Јеховином сведоку Прича о добром Јеховином сведоку
Занимљиви живот православног мисионара
Протоиерей Олег Стеняев
У Индији У Индији
Занимљиви живот православног мисионара
У Индији У Индији
Занимљиви живот православног мисионара
Протојереј Олег Стењајев
Сео сам на неки табуре насред ове пијаце, људи су ме одмах опколили, нешто причају, нешто питају – ја, разуме се, ништа не разумем.
Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBookGoogle, or enter your information:
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

ПОСЛЕДЊИ ДОДАТАК