Једном, док сам још похађао богословију, позван сам на заједнички скуп педесетника из разних заједница, притом су и човек који ме је позвао, и многи други од њих знали да сам православац.
– Дошао је човек који поседује све дарове Духа Светог и он ће ти помоћи да савладаш те твоје православне комплексе и да видиш истину онакву каква јесте! – рекли су ми.
Обрадовао сам се што се појавио такав „сасуд благодати“ и одмах сам пристао да одем на тај сусрет. Увек ме страшно интересују такви људи, осећам узбуђење као ловац. Оставио сам код куће своју блузу ученика богословије, обукао сам свој обични сако и кошуљу и одмах кренуо.
Ипак, скуп се ближио крају, али сам стигао на најзанимљивији део: овај човек је чинио чуда. Испред њега се отегао ред, људи су прилазили један за другим и поверавали су му своје тајне и наде.
– Скоро ништа не видим, – говорио је један.
„Благодатни човек“ је узимао вату, ставио би је у чашицу воде, помазао очи и рекао:
– Овако је исцељивао Исус Христос!
Пришли су људи који су говорили „другим језицима“. Код педесетника и харизматика постоји појава као што је глосолалија, и они који су му прилазили причали су тим језицима, а то је некакво булажњење! Међутим, он им је „преводио“ с овог булажњења неке „духовне тајне“ и пророчки им је предсказивао будућност.
И ја сам стао у исти ред – локални педесетници су ме погледали с великим интересовањем... Прилазим, он пита:
– Брате, какве имаш проблеме?
– Па и ја причам на другим језицима, – кажем.
А мене су још од младости занимали оријентални језици и одједном почињем на јеврејском да му изговарам речи из Књиге поновљених закона:
– Шма Исраел Адонај Елоејну Адонај ехад! („Слушај, Израиљу, Господ Бог твој је Једини Господ.“)
А он „преводи“:
– „Рад, рад, алилуја, носи снопове, алилуја, сакупљај екипу и ради.“
Почео сам да изговарам молитву за благослов:
– „Барух ата Адонај Елохејну мелех“: „барух“ је благословен, „ата“ је ти; Адонај – Господ; Елоејну је Бог наш, Мелех је цар.
Он „преводи“:
– „Рад, рад, снопље, алилуја.“
„Да пробам можда на латинском?“ – мислим. Почео сам да изговарам „Оче наш“: „Pater noster, qui es in caelis, sanctificetur...“
Он опет понавља исто.
„Треба да пробам нешто на арапском,“ – помислио сам. Сетио сам се прве суре из Курана („Ал Фатиха“): „Бисмилахи Рахмани Рахим, Ахамдулилахи Робабил ‘ааламин. Ар-Рахмани Рхархим. Мелики јаумидин („У име Бога, Милостивог, Милосрдног Хвала Богу, Господу светова, Милостивом, Милосрдном, Господару Дана уздрја.“)
А он ће опет:
– „Рад, алилуја, екипа је окупљена, идите, немојте седети код куће скрштених руку.“
И онда сам учинио оно што сад не бих урадио – али сам тада био млад и дрзак. Пружио сам руку у значајној пози и рекао:
– Немате никакав дар тумачења језика!
Он је помислио да сам један од локалних младих педесетника и да сам намерио сам себе да тумачим, па ми је рекао:
– Брате још је рано да разумеш ове тајне.
– Иако смо, наравно, браћа у Адаму, – кажем му, – нажалост, нисмо у Христу. Ја сам православац и дошао сам да вас проверим.
– А ко ти је дао право да провераваш?
Отварам Свето Писмо и цитирам: Љубљени, не верујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога; јер многи су лажни пророци изашли у свет (1 Јн. 4, 1).
Он ми онда рече:
– Ти си говорио неке бесмислене речи! Некакву абракадабру!
– Нисам, – одговарам, – спреман сам да вам преведем сваку реч. То су били цитати из Светог Писма на хебрејском, као и „Оче наш“ на латинском. Могу опет све да поновим. Или на пример: „Бисмилахи Рахмани Рахим“ – „у име Бога, Милостивог, Милосрдног“. „Алхамадулилахи Робил ‘ааламин“ – „хвала Господу, Господару свих светова“. А шта сте ви превели? „Рад, екипа, сакупљај снопље.“
– А шта је ово последње – на ком је то језику?
– То је Куран на арапском.
– Хришћани не смеју да читају Куран.
– Али ви ми чак ни то нисте рекли, – кажем му.
И тада је главни презвитер заједнице који је двадесет година провео у логорима због својих убеђења, рекао:
– А Олег је у праву, речено је: испитујте духове, јесу ли од Бога. Управо то треба да размотримо у свештеничкој соби.
Отишли смо у свештеничку собу и он ме пита:
– Шта мислите, да ли овај човек вара?
– Не, – рекао сам, – мислим да он верује у оно што говори, али проблем се управо у томе и састоји: људи често верују такве ствари које сами не могу да провере. И то је пре свега проблем педесетника – они су врло наивни људи.
И скоро сваки пут кад сам у животу имао могућност да проверим нешто слично – уверавао сам се у то да је то скоро увек лукава обмана или самообмана, фалсификовање истине.
