Како се одвија преобраћење човека? Немојте мислити да је мисионарска служба налик на шах: победио сам га својим аргументима – он је изгубио, предао се и постаје православац. Не, то се увек дешава неочекивано, на неком апсолутно необјашњивом и емоционалном нивоу. Могу навести много примера кад само захваљујући лепом опхођењу према човеку постижемо позитиван резултат.
Испричаћу један догађај.
Имам једног друга, Андреја С., он је бивши пастор адвентистичке цркве. Још док је похађао Заокску адвентистичку богословску школу знао је да на радију „Радоњеж“ неки свештеник (то сам био ја) отворено изјављује: „Људи који мисле да је православље погрешна вера нека дођу код мене у храм, па ћемо поштено разматрати сва питања ослањајући се искључиво на Библију.“ Он је то схватио буквално као позив на двобој – одмах је дошао и разговарали смо четири сата без престанка. Пред крај сам се уморио, а и њему је било време да оде, па сам му рекао:
– Па, с Богом, хајде да се поново сретнемо.
Он се мало збунио, па каже:
– Закаснио сам на шинобус.
– Није страшно, – рекао сам му, – имамо доле једну собу у којој спава црквењак, можете тамо да се сместите да га преноћите.
Сместио сам га у ову собу – на потпуни ужас црквењка који је био сигуран да ће га секташ у току ноћи угушити јастуком.
Вратио сам се на први спрат, отварам фрижидер, видим тамо димљену кокошку с белим луком и мајонезом. Баш оно што не бих смео да једем.
„Па како да једем сам, – мислим, – треба да однесем адвентисти.“
Силазим и носим ову кокошку код Андреја и кажем:
– Узмите, вероватно сте огладнели.
После смо се видели још осам пута, он је с породицом присаједињен и преобраћен у православље. Након тога је читава група за њим изашла из адвентистичке богословије и све смо их присајединили православљу. Прошло је годину дана и једном приликом сам му поставио питање:
– Андреје, а за који аргумент си тада мислио да има највећу тежину, који тренутак је био одлучујући? Реци ми, ради Бога.
Он се замислио, па одговара:
– Знаш, то је био тренутак кад си донео кокошку.
